Iako svakog dana treba insistirati na ravnopravnosti polova današnji dan je važan datum u istoriji i treba nam poslužiti da se podsetimo zbog čega slavimo Osmi mart i šta se tim datumom ukazuje.
Međunarodni dan žena (skraćeno Dan žena), međunarodni je praznik koji se obeležava 8. marta svake godine. Tog dana se slave ekonomska, politička i društvena dostignuća pripadnica ženskog pola. Prvi Dan žena se slavio 28. 2. 1909. u SAD temeljem deklaracije koju je donela Socijalistička partija Amerike.
Između ostalih važnih istorijskih događaja, njime se obeležava i požar u fabrici Triangle Shirtwaist u (New Yorku 1911. godine) kada je poginulo preko 140 žena. Ideja da se obeležava međunarodni dan žena se prvi put pojavila početkom 20. veka u doba brze industrijalizacije i ekonomske ekspanzije koja je često dovodila do protesta zbog loših radnih uslova.
Žene zaposlene u industriji odeće i tekstila su javno demonstrirale 8.3. 1857. godine u Njujorku. Tekstilne radnice su protestovale zbog loših radnih uslova i niskih plata. Demonstracije je rasterala policija, a te iste žene su osnovale sindikat dva meseca kasnije.
Foto: Pexels
Protesti na 8. 3. su se događali i sledećih godina, od kojih je najpoznatiji bio 1908. godine kada je 15.000 žena marširalo kroz Njujork tražeči kraće radno vreme, bolje plate i pravo glasa. Godine 1910. prva međunarodna ženska konferencija bila je održana u Kopenhagenu u organizaciji Socijalističke Internacionale te ustanovila “Međunarodni dan žena” na predlog slavne Klare Cetkin.
Sledeće godine je Međunarodni dan žena obeležen od preko milion ljudi u Austriji, Danskoj, Nemačkoj i Švajcarskoj. U predvečerje prvog svetskog rata žene širom Evrope su održale mirovne demonstracije 8. 3. 1913.
Demonstracije povodom Međunarodnog dana žena u Rusiji bile su prvi stadijum ruske revolucije. Nakon oktobarske revolucije, boljševička feminstkinja Alexandra Kollontai nagovorila je Lenjina da 8.3. postane državni praznik, i tokom sovjetskog perioda se koristio za obeležavanje „herojstva radnica“.
Međutim, u mnogim komunističkim državama je taj praznik izgubio svoju ideološku osonovu i postao prilika za muškarce da iskazuju svoju ljubav i poštovanje prema pripadnicama suprotnog pola, posluživši kao svojevrsni amalgam Majčinog dana i Valentinova u zapadnim državama.
Dan žena je ostao državnim praznikom u Rusiji, Belorusiji, Ukrajini, Kazahstanu, Kirgiziji, Moldaviji, Mongoliji i Tadžikistanu, a obeležava se cvećem i poklonima.
Na Zapadu je Međunarodni dan žena uglavnom prestao da se obeležava 1930-ih, delom i zbog toga što se povezivao s komunizmom. Međutim, 1960-ih su ga ponovno počele slaviti feministkinje. Godine 1975, koja je proglašena Međunarodnom godinom žene, UN su službeno počele da obeležavaju Međunarodni dan žena. Interesantaa je podatak da je Švajcarska bila poslednja zemlja u Evropi koja je uvela pravo glasa ženama (1972).
Danas mnoge organizacije u svetu, obeležavaju Međunarodni dan žena, a neke nastoje da se izbore da postane državnim praznik u kojima to još nije slučaj.
Uspešno ste se prijavili
