Prvi susret Boga i čoveka pod svodovima jerusalimskog hrama i sretenje novorođenog Mesije koga je u naručje primio pravedni starac, poznat kao sveti Simeon Bogonosac, slavi se uvek četrdesetog dana po Božiću.
Sretenje, koje danas slavi Srpska pravoslavna crkva, je jedan od 12 najvećih praznika hrišćanstva, a sama reč „sretenje” označava susret. Ovaj praznik praznuje se od samog početka hrišćanstva, ali je kao svečanost uveden tek u 6. veku u vreme cara Justinijana.
U našem narodu postoji verovanje da se na Sretenje sreću zima i leto. Mrazevi popuštaju, a priroda se sprema za lepše vreme i dolazak proleća i leta; od Sretenja dani postaju duži, a noći kraće, pa se u narodu kaže „Sretenje obretenje“.
Ipak, ako na Sretenje osvane sunčan dan, a medvedi uplašeni od sopstvene senke vrate se u zimski san, veruje se da će zima trajati još šest nedelja. Ako je dan oblačan, medvedi neće videti svoju senku i neće se vratiti u jazbinu, što označava kraj zime.
Medvedi Uroš i Miša iz Beogradskog zoološkog vrta izašli su jutros iz pećine, nisu ugledali svoju senku i najavili su lepo vreme, prenosi Tanjug.
– Medvedi su očigledno jako dobri meteorolozi, s obzirom na to da se slaže ono što kažu naši meteorolozi – očekuje nas otopljenje. Medved je jutros izašao napolje iz pećine i nije vratio nazad, a po narodnom verovanju to znači da dolazi lepo vreme – rekao je za Tanjug biolog Kristijan Ovari.
On je rekao i da je „mala tajna da u zoološkom vrtu medvedi zapravo nikada ne spavaju zimski san“, jer ima je hrana stalno dostupna i nisu prinuđeni da hiberniraju.
– Za divno čudo Miša je do sada uvek pogađao prognozu – rekao je Ovari.
Uspešno ste se prijavili
