Kampanju u Srbiji sprovodi Biro za međunarodnu borbu protiv narkotika i sprovođenje zakona (INL) ambasade SAD u Srbiji, uz podršku velikog broja organizacija koje se bave ovom temom, a aktivnosti se završavaju 10. decembra na Međunarodni dan ljudskih prava. Ovogodišnja kampanja usmerena je na celokupno društvo i na podsećanje da svi moramo da imamo društvenu i moralnu obavezu da prijavimo saznanje ili sumnju na nasilje i da smo kao društvo spremni da pružimo podršku.
Nasilje nad ženama je rezultat rodnih stereotipa, rodne neravnopravnosti i kulturoloških normi. Problem nasilja nad ženama ostavlja ozbiljne posledice na društvo u globalu, ne samo na zdravlje i dobrobit same preživele. Svaki novi slučaj, otvara pitanje odgovornosti svih nas i spremnosti društva da prepozna, reaguje i stvori okruženje koje će pružiti podršku, empatiju i sigurnost. Poražavajući je i podatak istraživanja Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) da svaka treća žena u Srbiji veruje da je porodično nasilje nad ženom privatna stvar.
Foto: Pexels
– Biro za međunarodnu borbu protiv narkotika i sprovođenje zakona (INL), ambasade SAD u Srbiji, u saradnji sa predstavnicima institucija, nevladinih i međunarodnih organizacija, započeo je godišnju kampanju u Srbiji sa ciljem da informiše građane o važnosti prijavljivanja nasilja. Tim povodom urađen je dokumentarac „Ne tiče me se, tiče se svih nas“, u kojem se obraćaju stručnjaci iz oblasti prevencije porodičnog nasilja, zaštite žrtava i zvaničnici institucija koje su zadužene da štite sve građane od bilo koje vrste nasilja, a posebno rodno zasnovanog nasilja. U filmu se mogu videti scene iz društvenog eksperimenta koji je sproveden kako bismo zabeležili reakcije građana na nasilje nad ženama. I zato, nasilje ne može biti privatna stvar jer predstavlja jedno zlo u društvu koje utiče na sve nas. To je i cilj našeg filma, da već jednom stavimo zarez u rečenicu “ne tiče me se” kako bismo svi stali u zaštitu naših sugrađanki i rekli “ne, tiče me se…tiče se svih nas”, jer smo svi deo zajednice i jednako dužni da svakog pojedinca štitimo od nasilja i jednako obavezni da ne ćutimo – ističe Ivona Šišmanović, iz kancelarije INL, ambasade SAD.
Nasilje u porodici, partnerskog i ne-partnersko nasilje je ozbiljan problem koji nesrazmerno više pogađa žene i devojčice. Samo tokom snimanja dokumentarca desila su se tri femicida, a tokom ove godine bilo je ukupno 25 femicida.
– Pre 20 godina izmenama krivičnog zakona porodično nasilje je postalo krivično delo. Vidljiv je napredak u sistemu zaštite od nasilja, ali mi i dalje svake godine imamo veliki broj ubijenih žena. Tačno je da su zakoni važni i neophodni, ipak mnogo je važnije da kao društvo razumemo zašto na nasilje moramo reagovati, prijaviti ga i dati podršku žrtvama. Zabrinjavajuća je činjenica to što je za mnoge žene njihov dom postao najnesigurnije mesto za život, a posebno opasan trenutak za ženu je kada se odluči da napusti nasilnika. Mnogo žena iz različitih društvenih grupa trpi nasilje, ali su starije žene, Romkinje i žene sa invaliditetom u dodatnom riziku i one se izuzetno retko usuđuju da prijave nasilje. Ono što kao pojedinci i kao predstavnici institucija moramo raditi je da razbijamo stereotipe i da pružamo podršku žrtvama porodičnog nasilja, bez osude i kritike. U današnjem svetu, kada nasilje poprima različite forme i kada je sve prisutnije u digitalnoj sferi, gde postaje “nova normalnost”, ne smemo zaboraviti da je to kršenje ljudskih prava koji se ne sme tolerisati i pravdati, da je sramota biti nasilnik kao što je sramota to nasilje ne prijaviti – napominje Brankica Janković, poverenica za zaštitu ravnopravnosti.
PROČITAJ JOŠ:
Žene koju su bile žrtve: Nasilje ne sme nikada da se prećuti!
JA SAM KRIVA! Žene, prestanite da osuđujete sebe za nasilje u porodici
Uspešno ste se prijavili
