Balašević je pre tri dana primljen u Infektivnu kliniku Kliničkog centra Vojvodine u Novom Sadu. Imao je kovid-19 i bio je u lošem stanju.
Lekari su preuzeli sve neophodne mere lečenja, ali do poboljšanja nije dolazilo. Danas popodne mu se stanje dodatno pogoršalo usled ranijih hroničnih zdravstvenih problema. Lekari su, kako se saznaje, dva i po sata pokušavali da ga vrate u život. Nažalost, bezuspešno, prenosi Blic.
Balašević je rođen 11. maja 1953. godine u Novom Sadu. Bio je član grupa „Žetva“ i „Rani mraz“, a 1982. je započeo solo karijeru tokom koje je postao jedan od najvoljenijih pesnika i kantautora u zemjlama bivše Jugoslavije.
Glumio je u nekoliko tv serija, za koje je pisao i muziku. Balašević je novembra 2019. godine doživeo je infarkt, zbog čega su mu ugrađeni stentovi.
Jedan od najpoznatijih kantautora na prostorima bivše Jugoslavije ukupno je objavio 16 albuma, tokom solo karijere i sa bendovima. Upisao je ali nije diplomirao geografiju. Ipak, povodom 50 godina Novosadskog univerziteta uručena mu je počasna diploma.
BALAŠEVIĆEVI STIHOVI
Mnogi će Balaševića pamtiti po njegovim stihovima, koje je sa najdubljim emocijama pisao, a ovo su neki od njih.
„Ljudi su kao školjke – moraš ih otvoriti na hiljade da bi pronašao biser.“
„Dame biraju. O, još kako… I uglavnom izaberu barabe.“
„Ima tišina kojih se sećam više nego najlepših reči.“
„Zaljubiš se jer je to tebi potrebno, a voliš jer je to potrebno nekom drugom.“
„Jedno je kad čezneš za nekim ko je daleko, a sasvim drugo kad čezneš za nekim ko je kraj tebe.“
“ ‘Zauvek’ je, ipak, samo reč.. Velike reči obično imaju malu grešku i smanjuju se za mrvičak svaki put kad ih izgovoriš. Ni od mog ‘zauvek’ nije ostalo Bog zna šta.“
„Da su žene odlučivale o nekim stvarima, svet bi izgledao lepši. Možda bi bilo malo čupanja za kosu, ogovaranja i drugih stvari, ali definitivno ne bi bilo ovoliko krvi i zla koliko smo mi muškarci posejali.“
„Nije nju prijatelju zabolelo to što ne može biti srećna sa drugim. Nju je zabolelo to što ne može biti srećna sa tobom.“
„Ne, nisam iznenađen, samo sam razočaran. Ne mrzim te, samo sam izgubio razlog da te volim“.
„Pravog muškarca, s’ kojim ćete trajati, nećete prepoznati po izgledu, po diplomi, po inteligenciji. Onog pravog prepoznaćete po načinu kako vas drži za ruku, kako vas ljubi, kako vas grli – ni prečvrsto da ostanete bez daha, a ni prelabavo da nestanete bez traga. Pravi vas drži taman onako kako treba, da znate čiji ste.“
„Nijedna žena nije toliko skupa da je ne bi mogao iskrenom ljubavi kupiti. Ali ni toliko jeftina da se proda za šaku laži.“
„Ona je prihvatila svaki deo mene i nikada nije tražila da se menjam, a promenila me. Jedina je kojoj sam uistinu rekao šta osećam. Nije tražila da je držim kao kap vode na dlanu. Činjenica da je volim bila joj je sasvim dovoljna.“
ĐORĐE O LJUBAVI
Đorđe je uvek isticao da mu je tokom godina najveća podrška bila supruga Olivera.
Nakon filma „Kao rani mraz“, koji su radili zajedničkim snagama, Đole je odgovorio na pitanje – da li ljubav tokom godina može da se potroši?
– Postoji pesma „Nedostaje mi naša ljubav“, i teško da bih išta imao da dodam. Ne zato što nema ljubavi, nego zato što mi se čini da je nikad nema dosta – kazao je on za „Blic“ tada.
„Voleo bih da opet čekam Oliveru Savić da strči niz stepenice Studenjaka, ali ne znam šta bi nam sad Aleksa na to rekao? Puno toga se promenilo, ali ništa nije potrošeno. Samo je utkano u vreme od prvog juna sedamdeset devete do danas – dodao je Đole.
BIOGRAFIJA
Rođen je 11. maja 1953. godine u Novom Sadu. Njegovi roditelji su se zvali Jovan Balašević i Veronika Elvira Matilda Dolenc, a imao je i pet godina stariju sestru Jasnu koja je preminula. Uprkos svim uspesima koje je postigao, otac i majka su se protivili njegovoj odluci da bude muzičar i smatrali su da bi trebao da se bavi geografijom za šta se i školovao. Nisu prisustvovali nijednom njegovom koncertu, a uvek im je čuvao dva prazna mesta.
Odrastao je u Novom Sadu, u kući u Ulici Jovana Cvijića koja se pominje u njegovoj pesmi „Neki novi klinci“. Sa suprugom Oliverom ima troje dece: Jovanu, Jelenu i Aleksu.
Uz sestru je rano naučio da čita i bio je čudo od deteta. U osnovnoj školi je počeo da piše pesme i sanjao je da postane fudbaler. Bio je mirno dete i odličan đak što se u gimnaziji promenilo. Otac Jovan je dobio posao u inostranstvu, a majka je bila popustljiva zbog čega se iz škole ispisaio u trećoj godini. Iz srpskog i društvenih nauka je ređao petice, dok iz matematike, fizike i hemije nije mogao da dobije prelaznu ocenu. Maturirao je kao vanredni učenik i upisao je studije geografije na Prirodno-matematičkom fakultetu. Indeks mu je bio pun desetki, ali nije diplomirao jer je počeo da se bavi muzikom.
Sa 18 godine je prvi put svirao gitaru i pisao je tekstove koje je verovao da neće nigde objaviti. Prvu pesmu je posvetio muvi kad je bio prehlađen jer ga je nervirala njena pojava. Nakon toga je prepevao mnoge strane hitove za emisiju „Muzički klub“. Iako nije pohađao muzičku školu, bio je veoma muzikalan i imao je inspiraciju da piše tekstove.
Uspešno ste se prijavili
