Mladost – životno doba kada smo željni života, kad istražujemo svet, ispitujemo ga, isprobavamo, pomeramo granice i vidike. Mladi su često neodlučni i oko onih sasvim običnih, svakodnevnih sitnica, a pogotovo su neodlučni kada je u pitanju velika odluka kao što su studije i odabir budućeg zanimanja. Retko koji srednjoškolac ima jasnu viziju svoje budućnosti i strastvenu želju da se bavi određenim poslom. Ali kada sretnete jednog od onih koji već užurbano taba put kojim želi da ide, tu strast i posvećenost prepoznate već u prvom susretu.
Ovo je priča o jednom sjajnom mladom momku kojeg sam upoznala, i sa kojim se ne bih usudila da stanem na crtu u kuhinji. On se zove Aleksa Žujović i drugi je razred gimnazije. Već godinama unazad neguje svoju veliku ljubav prema kulinarstvu. Zaista je neobično da vidite jednog momka, sa kuvarskom keceljom, kako pažljivo, a vešto, gotovo majstorski priprema različita jela i od njih pravi pravu čaroliju. Čaroliju ukusa, mirisa, boja. Čaroliju u koju je utkao svoje znanje, umenje, dar, svoju strast i potpunu predanost zadatku.
Aleksa je još kao klinac pokazao interesovanje da istražuje ukuse, da uživa gledajući druge kako pripremaju hranu, ali i da se sam okuša u kuhinji. Bio je strpljiv da sluša i uči, da pokuša i pogreši, ali i da ne odustane dok ne uspe. Imao je priliku da putuje po svetu, da obilazi i naše susede, ali i neke daleke destinacije. I svuda je tragao za ukusima, za neobičnim začinima, za kulinarskom tradicijom svakog grada u koji je došao.
U tom svom traganju ukazala mu se ogromna prilika da pohađa kulinarske kurseve kroz koje je upoznavao različite zemlje i nacije, i uz to mnogo naučio o kuvanju, ali i o sebi samome i svojim istinskim željama. Samo neki od tih magičnih kulinarskih stanica bili su Toskana, Bankok, Beč, London… I tako dok se upoznavao sa drugačijim kulturama, običajima i navikama u ishrani, shvatio je koliko je zapravo njegova zemlja bogata, koliko je u Srbiji lako doći do kvalitetnih namirnica i od njih pripremiti savršene zalogaje. A savršen zalogaj podrazumeva pažljivo izabranu i pripremljenu namirnicu, koja je pre svega zdrava, a zatim primamljiva svim našim čulima.
Za mene je posebno zanimljiva Aleksina želja da sva stara srpska tradicionalna jela odene u jedno sasvim novo ruho i predstavi ih svetu. Iz starih bakinih recepata, nevešto pisanih po različitim sveskama i papirićima, izvlačio je ono najbolje.On stvara savršen spoj ukusa i izgleda u svojim jelima; ukusi prošlih vremena, ukusi koji su se duboko ukorenili u našu kulturu i tradiciju i ukus nekog novog doba, u spoju intenzivnih i baršunastih kombinacija začina i preliva. Svako njegovo jelo neodoljivo i moderno izgleda na tanjiru, servirano po svim savremenim zahtevima, a opet odiše tradicijom i prepoznatljivim ukusom za svakoga ko je sa ovih naših podneblja.
Kroz svoju kulinarsku priču, Aleksa nam je svima pokazao da se ne moramo odreći ničega što je deo prošlih vremena kako bismo bili moderni i išli u korak sa svetom. Naprotiv. Moramo dobro poznavati svoje korene, kako bismo sačinili nešto sasvim posebno. Jer prošla vremena nose to mistično ruho koje se samo pretače u neku novu energiju, u Aleksinom slučaju u kulinarsku energiju, energiju koju stvaraju ukusi, mirisi, boje, divna hrana koja niče na našem podneblju i koja prija i našem čulu ukusa, ali i našim srcima. Aleksa, iako tek šesnaestogodišnjak, spoznao je da se prava vrednost krije baš u jednostavnosti.
Uz podršku, pre svega svojih roditelja, ali i drugih divnih ljudi Aleksa je sačinio svoj prvi kuvar – „Srbija u mojim rukama“ i ostvario prvi u nizu svojih ciljeva. Zavirio je u svaki kulinarski kutak ove naše male zemlje, ali prebogate kada je u pitanju hrana. Njegov kuvar zapravo je spoj jela koja su prepoznatljiva za različite krajeve Srbije, prepoznatljiva i po ukusu, i po izboru namirnica, ali i po načinu pripreme. Svako od tih jela posuto je Aleksinim tajnim sastojkom, ljubavlju i predanošću.
Ako zavirite u njegov kuvar, omamiće vas raznolikost i slaniša i slatkiša, a neka davno zaboravljena jela poput cicvare, perkelta ili carskih mrvica sa makom podsetiće vas na vaše bake i deke. Zanimljivo je što je kuvar dvojezičan, na srpskom i na engleskom, pa može biti idealan poklon svakom našem gostu koji dolazi iz nekih drugih krajeva. Jer po čemu smo mi kao narod prepoznatljivi, ako ne po srdačnosti, gostoprimstvu i preukusnoj hrani.
Mogu samo da poželim svim mladim ljudima da tragaju za svojim strastima, talentima, za svojim malim genijem koji čuči u svakome od nas. Samo ga neki probude na vreme, a neki nikada. Tragajte za sobom, ulažite vreme, pažnju, strpljenje. Dajte sebe da bi vam se jednom mnogostruko vratilo. Najslađi je put koji sami za sebe utabate. A nama malo starijima ostaje da podržimo mlade, da ih ohrabrimo i osnažimo da uvek daju sve od sebe. Samo predanost, upornost i vera mogu nas odvesti do cilja. A ciljeve sami postavljajte, rušite granice i takmičite se sa sobom, a ne sa drugima. Mladost pokreće svet, ali mladost koja zna kojim putem želi da krene.
Aska vam poklanja kulinarsku knjigu „Srbija u mojim rukama“, autora Alekse Žujovića. Prvo dvoje koji se prijave na našem sajtu (gornji desni ugao) i pošalju podatke (ime, prezime, broj telefona) na adresu aska@aska.rs osvojiće kuvar. Srećno!
Uspešno ste se prijavili
