Šetajući između štandova, došli smo i do centralne bine, na kojoj autori predstavljaju svoje radove. Sa zvučnika se čula dobro poznata pesma Ljubivoja Ršumovića „Bio jednom jedan vuk“, ali u nekom čudnom izdanju. Bila je puna poštapalica. Zastali smo čudeći se kako je moguće da se na jednoj ovakvoj manifestaciji promovišu te, toliko nepoželjne, poštapalice. A da stvar bude još čudnija, navode se u dečjoj pesmi.
Deo pesme glasi ovako:
Znači, bio jednom jedan vuk
III… I bio je zbilja dobar
Miran kao OVAJ, mrtvi muk
AAA, pitom kao neki sobar.Za to niko nije znao
Mislili su da je zao, razumeš.
Da li biste ikada pustili detetu ovakvu pesmu? Da li biste voleli da pamti najlepše dečje pesme i bajke sa sve „brate, znači, razumeš“?
Svratili smo do štanda „Izražajnost“ kako bismo potražili odgovor na naše nedoumice. Da, zaista se čula Ršumovićeva pesma sa sve ubačenim „ovaj“, „znači“, „razumeš“…
Autor knjige „Progovori da vidim ko si“ Slobodan Roksandić, želeo je ovim primerom da pokaže koliko su poštapalice loše. A onda je svojom dikcijom, vrednom divljenja, objasnio kako da negujemo glas, koliko je bitno da se oslobodimo treme pred bilo koji govor, kako da budemo jasni, sažeti i razgovetni i kako da nam govor tela bude sveden i elegantan, taman onoliko koliko je potrebno da o nama otkrije da vladamo samopouzdanjem i znanjem.
Ono što je posebno interesantno jeste činjenica da, kada slušate Slobodana Roksandića, dobijete neki nagon da postanete govornici kao on. U međusobnom razgovoru kao da vam se promeni glas i trudite se da ni na tren ne kažete „mmmm, iii ovaj“, sve kako bi oponašali njega. I zaista se ne može osporiti da vlada onim što je opisao u knjizi, toliko verno da poželite odmah da „progutate“ sadržaj i naučite sve ono, što ste do tada možda mislili da znate. A ispostavi se da smo naučili da pričamo, ali ne i da govorimo. Barem ne onako kako treba.
Njegov prvenac „Progovori da vidim ko si“ akreditovao je Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja kao dodatno nastavno sredstvo za bolje usmeno izražavanje namenjeno učenicima osnovnih i srednjih škola. Dakle, ovo je bio primer onoga kako ne treba da se govori.
Knjiga sadrži više od 20 audio i video lekcija, koje čitaoci pokreću skeniranjem kju-ar koda i pomoću kojih dobijaju smernice kako mogu da unaprede usmeno izražavanje. Jedinstvena interaktivnost ogleda se i u činjenici da svaki čitalac ima mogućnost da pošalje audio zapis određenih zadataka, a stručnjaci iz Udruženja „Izražajnost“ će im odgovoriti i uputiti ih kako mogu da poboljšaju svoje govorne navike.
– Najbolji način da postanemo dobri govornici jeste da govorimo, da govorimo i da – govorimo. Čitanjem knjige na temu kulture govora mi ne možemo sasvim ovladati govorničkim veštinama. Ona nam daje podsticaj i pokreće nas da osvestimo o čemu bi sve trebalo da razmišljamo kako bismo govorili razumljivo, dinamično, ritmično, jasno, jezgrovito. Da bi se ostvario potpuni efekat, želeo sam da napišem knjigu koja se čita, gleda, sluša i rešava. Svako ima priliku da dobije odgovor na ključno pitanje – ko sam ja kao govornik. Ko na vreme uspostavi dobre govorne navike, postaje sigurniji i dobija krila da na pravi način predstavi sebe i svoje ideje, ma čime se u životu bavi – rekao je Slobodan Roksandić, autor knjige i master komunikolog.
Milan Bosiljčić, jedan od osnivača Udruženja „Izražajnost“ naglasio je kako vlada prava „epidemija“ poštapalica, skraćenica, reči stranog porekla.
– Veliki broj dece govori nerazgovetno ili ima neku govornu manu. Procenjuje se da svakog dana izgovorimo više od 30.000 reči, ali mladi aktivno koriste svega 2.000 reči. Sa tako suženim rečnikom ne mogu da se izraze na pravi način. – kazao je Bosiljčić.
Foto: promo
On je naglasio da knjiga „Progovori da vidim ko si“ treba da posluži i prosvetnim radnicima, kako bi dodatno oplemenili govorni izraz i bili pravi uzor svojim učenicima.
Bićemo dovoljno slobodni da dodamo da je ova knjiga posvećena svima. Onima koji imaju tremu pred poslovni sastanak, onima koji su u stalnoj komunikaciji sa ljudima, roditeljima, pekarima, lekarima, apotekarima, šalterskim radnicima, udvaračima, prodavcima, državnim službenicima, ekonomistima, pravnicima…
Znači, da se „znači“ izbaci iz govora što je pre moguće i da se jasno razumemo bez upotrebe „razumeš“. Da „ovaj“ koristimo samo u službi zamenice i da je ne ubacujemo usred rečenice kad za tim nema potrebe i kada ne daje nikakav smisao izgovorenom.
Foto: promo
Da li to možemo da postignemo? Naravno, samo i isključivo snagom volje. Najznačajniji korak u borbi protiv poštapalice jeste – svest da ona postoji. Otkrijte koja je vaša poštapalica. Zamolite ljude u svojoj okolini da vam skrenu pažnju kada u toku komunikacije previše upotrebljavate jednu istu reč. Odredite sebi „kaznu“ koju ćete morati da „odslužite“ svaki put kada kažete poštapalicu.
Ukoliko sami ne uspete u tome, autor knjige „Progovori da vidim ko si“ Slobodan Roksandić, kao i Udruženje „Izražajnost“ će vam pomoći. Detaljnije o njima pronađite klikom OVDE.
Uspešno ste se prijavili
