Pojava muškarca u pratnji kod ginekologa do pre 20 godina kod nas bila je ravna osmom svetskom čudu. Iako je na zapadu u to vreme već bilo sasvim normalno da otac prisustvuje porođaju, na našem podneblju je velika promena nastala pojavom prvih privatnih ordinacija. Odnos lekar- pacijent se potpuno promenio. Pacijenti su dobili mnogo više vremena za razgovor sa lekarom i muškarac kao pratnja je bio dobrodošao kao aktivni učesnik u trudnoći svoje supruge, ili čak kao ravnopravni pacijent kada je u pitanju sterilitet. Ipak, bilo je potrebno određeno vreme da se muškarci naviknu na svoju novu ulogu.
Foto: Profimedia
– U vreme kada sam počela da radim muškarci su najčešće čekali žene ispred bolnice, a posle porođaja, pošto su posete bile zabranjene. Bilo je uobičajeno da stoje ispred bolnice i da se dovikuju sa suprugama. Zbog tog običaja ulica Narodnog fronta u Beogradu prozvana je „ulica uzdignutih glava“- kaže dr Mima Fazlagić.
Danas je uobičajeno da muškarci budu pratnja i aktivni učesnici u pregledu, pogotovo ako je u pitanju ultrazvučni pregled trudnice. Iako se većina muškaraca trudi da se ponaša opušteno u pratnji, mnogima ipak i dalje nije lako da uđu u ordinaciju, pogotovu prvi put.
– Sada već mogu da izdvojim dve grupe muškaraca u pratnji. Prva grupa su muškarci koji dolaze jer se to od njih očekuje i druga grupa, koja je potpuno posvećena trudnoći i pregledima i ponekad imaju detaljnija pitanja od samih pacijentkinja. Poneki od njih nisu spremni za tu ulogu iako ulažu mnogo napora. Jednom prilikom sam morala da podignem trudnicu sa kreveta i smestim budućeg tatu da legne, jer mu je prilikom gledanja ultrazvučnog pregleda toliko pozlilo da je skoro pao. Posle je priznao da ima oduvek patološki strah od belog mantila i igle, ali je mislio da će ga velika želja da vidi bebu spasiti od uobičajene reakcije. Ponašanja muškaraca u ginekološkoj ordinaciji su veoma različita, ali je danas sasvim sigurno da su oni potpuno uobičajena pojava ne samo u privatnim ordinacijama veći u državnim ustanovama- priča Mima.
Prisustvo muškaraca na porođaju, kod nas još nije tako masovno kao na zapadu, ali samim tim što ta opcija postoji kao mogućnost, poslednjih desetak godina to predstavlja značajnu promenu. Kako su godine prolazile, većina lekara je shvatila da je prisustvo oca na porođaju velika pomoć i za samog ginekologa koji vodi porođaj. Porodilja se oseća opuštenije i manje uplašeno kada je tu budući tata, a kada je porodilja manje uplašena i porođaj je daleko lakši.
Foto: Profimedia
– Nekoliko puta sam nagovorila svoje prijatelje i kumove da prisustvuju porođaju i svi su se složili da im je to jedno od najlepših iskustava u životu i da je porođaj mnogo prirodnija pojava nego što su oni to zamišljali. Muškarac koji aktivno učestvuje je u čitavom toku trudnoće lakše i jednostavnije će prihvatiti aktivnu ulogu oca u brizi oko bebe. Muškarac koji je prisustvovao porođaju ima mnogo bliži i opušteniji kontakt sa bebom u prvim danima posle porođaja- objašnjava Mima.
Promenila se uloga muškarca u društvu, pa samim tim i njegova uloga u porodici, a to se zaista najbolje vidi u ginekološkoj ordinaciji. Savremenoj ženi potreban je ravnopravan partner za sve aspekte života, da sa njim deli i radost i bolest.
– Jedini izuzetak je ako vam budući tata kaže da je potpuno spreman i sposoban da gleda amniocentezu ili placentocentezu, tj. dijagnostičku procedure kada se iglom ubada stomak trudnice. Ukoliko se doktor prevari i poveruje, verovatno će imati ozbiljnog posla oko reanimacije, ali ne pacijenta, već posmatrača. Muškarci i igle ,to dokazano ne funkcioniše- kaže Mima.
Uspešno ste se prijavili
