Prema procenama, u Srbiji oko 500 ljudi ima ovaj tumor, čiji se tačan uzrok nastanka još uvek ne zna.
Mijelofibroza spada u maligno oboljenje krvi i najčešće pogađa osobe između 50 i 70 godina starosti, mada se može javiti i kod mlađe populacije. U najranijim stadijumima bolesti, mnogi ljudi nemaju simptome i znake mijelofibroze. Kako bolest napreduje, javljaju se osećaj umora, slabosti, bledilo kože, sklonost pojavi modrica i krvarenja, pojačano znojenje tokom spavanja, povišena temperatura, bolovi u kostima. Više od 90 odsto pacijenata sa mijelofibrozom ima uvećanje slezine, pa se upravo zbog toga javlja bol i osećaj punoće ispod rebara sa leve strane tela. Skoro 93 odsto pacijenata je potvrdilo prisustvo čak 7 simptoma u trenutku postavljanja dijagnoze bolesti.
Od kraja 2016. godine pacijentima u Srbiji je dostupna inovativna ciljana terapija, koja u većini slučajeva mijelofibrozu uvodi u stanje hroničnog oboljenja. Upravo o tome, ali i o samoj mijelofibrozi razgovaralo se na nedavno održanom kongresu hematologa u Nišu, gde su prezentovani najnoviji rezultati iz naše zemlje, tačnije gde se Srbija nalazi po pitanju terapijskog pristupa i mogućnostima, kao i kakvi su nam rezultati sa postojećom savremenom terapijom.
– Biološki lekovi su novi trend lečenja malignih bolesti koje na svu sreću i mi u Srbiji možemo primeniti. Situacija je za pacijente sada značajno promenjena, pre svega u povlačenju te uvećane slezine, koja im pravi veliki problem, ali i kada su u pitanju simptomi bolesti, koji nestaju. Terapija pomaže i kod odlaganju progresivnog toka bolesti – kaže prof. dr Miodrag Vučić, direktor Klinike za hematologiju Kliničkog centra Niš.
prof. dr Andrija
Bogdanović i prof. dr Miodrag Vučić
Lekari zato apeluju da je značajno podizati svest o ovoj bolesti kako bi pacijentima u ranoj fazi bila uspostavljena dijagnoza i prepisana adekvatna terapija.
– Ozbiljnih pacijenata koji zahtevaju terapiju u našoj zemlji nije više od 80 do 100. Od tog broja, njih 60 već dobija terapiju, dok se ostali klinički prate i kada se ukaže neophodnost i potreba, biološku terapiju će i dobiti. Lek deluje na biologiju bolesti, drastično smanjuje simptome, popravlja opšte stanje bolesnika u roku od dva meseca – objasnio je prof. dr Andrija
Bogdanović, hematolog u Kliničkom centru Srbija.
Ljudi sa ovom bolešću žive u proseku pet do sedam godina. Ipak, neki pacijenti sa tretmanom ili bez njega, žive i do 20 godina, a lekari još ne znaju zbog čega je to tako. Upravo, primer Dragana Katanića (60) iz Beograda to i potvrđuje. Već tri godine je na inovativnoj terapiji, a mijelofibroza mu je dijagnostikovana pre 10 godina, kada terapija još nije ni postajala. Ali, ono što ga čini svojevrsnim fenomenom je podatak da je prve simptome osetio još pre 30 godina.
Dragan Katanić
– Stalno sam imao anemiju, a lekari nisu znali zbog čega. Nedavno su mi našli karton iz 1986. godine, gde se vidi da su mi radili biopsiju i da je ustanovljeno da imam neke promene, s tim što
se tada nije znalo u kom smeru će se razvijati – objašnjava Dragan Katanić.
Simptomi, poput zamora, malaksalosti, loše krvne slike i niskog hemoglobina bili su dovoljni da se posumnja na mijelofibrozu, koja mu je pre 10 godina zvanično potvrđena.
– Tada za obolele nije bilo perspektive, jer nije ni postojala terapija. U međuvremenu se pojavio lek. Već tri godine ga dobijam i moje zdravstveno stanje se skroz povratilo. Normalno živim,
nemam simptome koji bi mi remetili svakodnevni život – kaže Katanić.
Nedavno je u Beogradu boravio i prof. dr Srđan Verstovšek, koji radi na odeljenju za leukemije Kancerološkog instituta u Hjustonu. Poslednjih 15 godina posvećen je izučavanju tretmana i uzroka mijeloproliferativnih bolesti – grupi hematoloških oboljenja kojoj pripada i mijelofibroza.
On je bio jedan od predavača na najvećem internacionalnom skup hematologa, koji je održan u Beogradu, sa učešćem oko 250 učesnika. U fokusu je bilo dijagnostikovanje bolesti i primena terapije kod mijeloproliferativnih bolesti.
– To su bolesti koštane srži koje se po pravilu manifestuju prevelikim brojem krvnih zrnaca. Kod nekih pacijenata sa MPN, u koštanoj srži se razvija fibrozno tkivo što dovodi do značajnog
smanjenja proizvodnje krvi, povećanja slezine i jetre, gubitka telesne težine i mnogobrojnih nespecifičnih simpotoma, paim se životni vek značajno skraćuje. Taj tip MPN se zove
mijelofibroza i predstavlja veoma retko, agresivno oboljenje. Dobra vest je da inovativna ciljana terapija postoji i primenjuje se u Srbiji, a razvijaju se i drugi novi lekoviza obe grupe pomenutih bolesti, o čemu je bilo reči na skupu u Beogradu – istakao je Prof. dr Srđan Verstovšek iz čuvenog MD Anderson centra iz Hjustona.
Pročitaj još:
Ova bolest pogađa osobe između 50 i 70 godina, ali ni mlađi ne bi trebalo da zanemare OVE simptome!
Supruga Dejana Tomašević je pobedila NEIZLEČIVU bolest, a evo i o kakvoj dijagnozi je reč!
Sa Gošeom može da se živi: Kada bi Jasna primala dovoljnu dozu leka, ne bi ni znala da je bolesna!
Uspešno ste se prijavili
