„Oil free“, 100% prirodno, dugotrajno… Sigurno ste već videli takve i slične natpise na pakovanjima kozmetičkih proizvoda i baš zbog njih posegnuli za novčanikom. Nažalost, većina takvih tvrdnji ne znači ništa ili barem ne mnogo. Čak i one koje su možda tehnički opravdane mogu da vas obmanu i navedu na to da odaberete pogrešan proizvod.
Kad pitate dermatologe, kozmetičare, pa i proizvođače kozmetike šta zaista treba znati kad biramo kozmetiku, svi će vam reći da one najvažnije i najdragocenije informacije nisu na prednjoj strani ambalaže, niti bilo gde u blizini naziva proizvoda – na tom se mestu obično koristi samo marketinški jezik čija je jedina svrha da vas navede da kupite proizvod.
Ako želite da zaista znate šta sadrži određena formulacija, morate da proučite popis sastojaka. Kako više ne biste dali da vas zavaraju bombastičnim tvrdnjama s ambalaže, saznajte šta one zapravo znače.
1. ‘Oil free’ proizvod zapravo ne treba nikome
Većina ljudi koji su skloni bubuljicama vrlo su dosledni u tome da koriste samo podlogu i korektor koji ne sadrže ulja jer su uvereni da ulje pogoršava njihov problem. Zbog toga, naravno, sve kozmetičke kuće rade „oil free“ varijante ama baš svih proizvoda, čak i rumenila i senki, ciljajući upravo na žene s problematičnom kožom. Većina dermatologa slaže se u tome da je natpis „oil free“ preko cele ambalaže samo marketinški trik i ništa drugo.
Ako pogledate poleđinu bočice s „oil free“ podlogom i pročitate popis sastojaka, videćete da su među njima i ulja. Kozmetičke firme, naime, zapravo samo zamenjuju prirodna ulja sintetičkim kako bi proizvod mogli etiketirati kao „oil free“, a najveća je ironija to što upravo takva sintetička ulja više nadražuju kožu od prirodnih. Ključ je u tome da potražite proizvod na kojem piše reč „nekomedogeno“ ili „neaknogeno“ (noncomedogenic ili nonacnegenic) jer te reči ukazuju na to da proizvod ne zatvara pore i ne izaziva nastanak bubuljica i akni. Takođe, stručnjaci upozoravaju da osobama koje imaju problema s aknama neka ulja mogu čak biti i blagotvorna, poput ulja čajevca koje ubija bakterije i ulja lavande koje ima antiseptička i protivupalna svojstva.
Foto: Pexels
2. Samo zato što piše SPF, ne znači da ste sigurni
Divno je što mnoge kozmetičke kuće dodaju zaštitu od UV zraka u kozmetičke proizvode, ali postoje dve vrlo različite vrste takve zaštite – hemijska i fizička, a one deluju na suprotan način. Fizička zaštita deluje poput barijere na koži koja odbija UV zrake, dok ih hemijska zaštita upija te tako stvara slobodne radikale koji su štetni za kožu.
Većina dermatologa podržava fizičke zaštitne faktore, a među njima su najcenjeniji cink oksid i titan dioksid. Ako ste skloni aknama, imajte na umu da ih titan dioksid može potencirati pa je u tom slučaju bolji izbor cink oksid. Ipak, znajte da i vaša šminka sadrži cink oksid, tako da ne bi trebalo da se na njega oslanjate kao na jedinu zaštitu od sunca. I uz njega morate na lice naneti i zaštitnu kremu s faktorom 30 ili više.
3. ‘Prirodno’ ne znači ništa
U celoj zbrci tržišta lepote najveća su laž pojmovi „organsko“ i „prirodno“ na proizvodima. Naime, prema kriterijumima Američke agencije za hranu i lekove (FDA) dovoljno je da proizvod sadrži 20 odsto prirodnih sastojaka da bi mogao da se reklamira kao prirodan. A šta je sa preostalih 80 procenata sastojaka? Ako vam je stvarno stalo da vaš kozmetika bude sasvim organski, proverite da li na ambalaži ima oznaka „USDA organic“, jer taj sertifikat tvrdi da je proizvod sto odsto ekološkog porekla.
A možete i da razmislite da li je prirodno uopšte najbolji izbor za vas. Naime, samo zato što je nešto prirodno ili organskog porekla ne znači da vam neće nadražiti kožu. Na primer, ulja limuna i narandže dva su česta iritansa u proizvodima za lepotu. Zato, ako ste skloni alergijama, uvek prvo isprobajte organski proizvod na deliću kože s unutrašnje strane zgloba na ruci.
4. ‘Antiaging’ sastojci uopšte ne deluju
Veliki broj kozmetičkih proizvoda na ambalaži ističe i neka blagotvorna svojstva za negu kože, poput ‘antiaging’ učinka ili protiv akni. Nažalost, ublažavanje bora nije tako jednostavno kao što mislite i ne znači samo ubacivanje sastojka koji sprečava stvaranje bora u, recimo, korektor. Što se tiče blagotvornog delovanja u smislu sprečavanja nastanka akni, ono je moguće kod proizvoda koji sadrže salicilnu kiselinu, ali kod ‘antiaging’ delovanja ne treba da se zavaravamo. ‘Antiaging’ učinak radije očekujte od svoje noćne kreme, jer ga od šminkerskih proizvoda nećete dobiti, nego ćete samo baciti novac. Naime, većina ‘antiaging’ sastojaka je fotosenzibilna i raspada se na sunčevim zracima. Isto važi i za šminku koja se reklamira kao bogata antioksidansima: od nje nećete imati bog zna kakvog učinka. Koža teško može da apsorbuje antioksidanse iz šminke koja je nanesena preko dnevne kreme, podloge i pudera. Koža najbolje upija antioksidanse iz seruma koji se nanose pre dnevne kreme.
Foto: Pexels
5. Proizvodi s oznakom ‘ne sadrži mirise’ – sadrže mirise
Ako ne volite snažne mirise, proizvodi s oznakom „bez mirisa“ ili „fragrance free“ pravi su izbor za vas. Ako takve proizvode kupujete zato što ste alergični ili osetljivi na mirise, mogli biste ipak da dobijete alergijsku reakciju. Mnoge firme dodaju u proizvod tzv. maskirajući miris koji prekriva miris drugih sastojaka, a FDA ne zahteva da ti maskirajući mirisi budu navedeni na popisu sastojaka. Ako ste skloni alergijskim reakcijama, birajte proizvode s oznakom „hipoalergeni proizvod“, što znači da je vrlo mala verovatnoća da će ih izazvati. Ipak, mogućnost ipak postoji pa i u tom slučaju prvo testirajte proizvod na ruci.
6. ‘Dugotrajno’ i ‘vodootporno’ nije isto
Ima nešto primamljivo u proizvodima na kojima piše da traju 24 sata. Svi smo prezauzeti i želeli bismo šminku koja može da izdrži celi dan. Ali, ako planirate odlazak na bazen noseći šminku označenu kao „dugotrajna“, trebalo bi da znate da će vam se razmazati po licu u dodiru s vodom. Naime, formulacija proizvoda označenih s „dugotrajno“ nije jednaka kao proizvodi koji su vodootporni. „Dugotrajni“ neće podneti znojenje i kupanje, ali će, ako se ne izlažete vodi, izdržati do naveče.
7. Šta zapravo znači ‘dermatološki testirano’
Samo zato što na nekom proizvodu piše da je dermatološki testiran, odnosno da su ga testirali dermatolozi, to ne znači da se istim tim dermatolozima proizvod svideo i da ga smatraju poželjnim. Reč je zapravo samo o semantičkom triku i ta fraza je, ustvari, lišena bilo kakvog značenja.
Pročitaj još:
Budite informisane! Znate li razliku između seruma, losiona, fluida, tonika i kreme?
Sve je popularnija, a malo ko zna šta je to zapravo: Upoznajte se sa micelarnom vodom!
Očistite četkicu od maskare za samo 10 minuta: Ovo su trikovi koje bi svaka dama trebalo da zna!
Uspešno ste se prijavili
Izvor:zivim.hr
