O svom iskustvu govorio je na edukativnoj tribini pod nazivom „Život nije loto“, koju su organizovali Udruženje pacijenata koji su preživeli srčani udar “Moja druga šansa”, Udurženje žena „Naša Aska“ i brojni kardiolozi okupljeni u Udruženje koronarnih jedinica Srbije.
Svoje izlaganje Irfan je počeo rečenicom: „Zaista ne znam zbog čega su me zvali da ja govorim, pa ni ne sećam se da sam imao infarkt“.
Kako kaže za sebe bio je potpuna neznalica prema svom zdravlju, prema sebi. Nije poznavao niti prepoznavao granice koje čovek može da izdrži.
– Nisam imao ni zdravstveni karton, ni izabranog lekara. Prvi i poslednji put sam knjižicu overio kada sam se zaposlio 1974. godine i nikada pre nisam imao problema sa zdravljem. Sve što mi se dešavalo u tom periodu kada sam i imao infarkt sam prepisivao nekom umoru, jer sam tada mnogo radio. Osećao sam neko gubljenje snage, ubrzan dah, trnula su mi ramena i ruke, pa sam imao potrebu da u nekom trenutku odmorim od 20 minuta do pola sata, ali sam kasnije nastavljao istim tempom. Takođe sam bio neaktivan, gde god je trebalo da se ide koristio sam kola, gotovo da nikada nisam šetao – rekao je Irfan.
Foto: Dragan Mujan
Kao i mnogi koji kasno primete simptome, ni glumac nije znao da je doživeo infarkt. Sve se izdešavalo u jednoj banji kraj Zaječara gde je glumac tada bio. Tamošnja medicinska sestra mu je rekla da se nešto ozbiljno dešava sa njegovim srcem i da bi trebalo hitno da ode kod doktora.
– Nisam hteo ni da čujem za to jer sam morao da igram predstavu. Kako sam se protivio odlasku, jedino joj je preostalo da mi da lek koji bi trebalo da imam uz sebe za „ne daj bože“. Otišao sam u Beograd i u takvom stanju odigrao predstavu. Rekao sam svom kumu Voji Brajoviću šta se dešava, a on je onako u panici govorio da treba hitno da idem na pregled, da predstava nije bitna. Meni je bila bitna i odigrao sam je – priseća se Irfan.
Tek nedelju dana nakon upozorenja je otišao na nagovor prijatelja kod lekara, odakle je hitno prebačen na Institut za kardiovaskularne bolesti Dedinje.
– Tada sam razmišljao samo o porodici i o tome kako nije pošteno da tek tako „odem“ i da ostavim sinove bez objašnjenja zašto sam otišao. Nisam se bojao šta će biti, čak sam i u kolima Hitne pomoći ispušio tri cigarete i rekao sam sebe „ovo će biti tri poslednje ili tri poslednje“ – kroz smeh priča glumac.
Foto: Dragan Mujan
Na svu sreću bile su tri poslednje koje je kupio i od tada više nikada nije zapalio. Kako navodi, pridržava se terapije, šeta (ne zato što su mu naredili, već zato što je uvideo da mu takva aktivnost prija), vodi normalan život danas.
– Savetujem svima da se ne osećaju kao bolesnici i da ne priznaju da su bolesni. Ja bolestan nisam, i dalje živim kao i pre samo što sada znam koje su moje granice i koliko mogu. Život nakon infarkta mi se promenio u smislu da imam nešto sporiji tempo i da ujutru i uveče moram da popijem terapiju. Sve ostalo je isto – zaključuje Irfan.
Pročitaj još:
Oni znaju da ŽIVOT NIJE LOTO Kontrolišite redovno srce, sprečite INFARKT!
Uspešno ste se prijavili
