Jedan od najvećih srpskih i jugoslovenskih glumaca Mihailo Miša Janketić preminuo je u Beogradu, saopštilo je Jugoslovensko dramsko pozorište (JDP). U bogatoj karijeri odigrao je više od stotinu uloga u pozorištu, najviše u svom matičnom teatru – JDP-u.
Ogroman trag ostavio je na filmu, televiziji i radiju, a dobitnik je najznačajnijih glumačkih i društvenih priznanja – Dobričinog prstena, Oktobarske nagrade, četiri Sterijine nagrade, Nagrade „Pavle Vuisić“ za životno delo.
Prvu ulogu na sceni Jugoslovenskog dramskog pozorišta odigrao je u predstavi „Ričard III“ 1961. Član ansambla JDP-a bio je od 1962. do 1998. godine. U tom periodu ostvario je više od šezdeset uloga.
Foto: JDP
Poslednju premijeru Miša Janketić je imao na sedamdesetogodišnjicu Jugoslovenskog dramskog pozorišta u predstavi „Kralj Betajnove“ igrajući Krneca (2018).
Svi smo voleli i doživljavali Mišu kroz njegove uloge, ali i kroz intervjue u kojima je tako lepo pričao.
Jednom kada su ga pitali da li voli svoju suprugu odgovorio je: „Ne znam da li je volim, ali znam da bez nje ne bih mogao da živim“.
Takođe, jedna od njegovih najpoznatijih izjava za domaće medije ticala se njegovog života. U njoj je objasnio koliko je zapravo srećan čovek.
„Kad me pitaju koliko imam godina ja kažem nijednu. Svaku sam spiskao. I nije mi žao. Imao sam prelep, bogat život. Takav želim i svojoj deci. Kad odem, ne treba me žaliti“, rekao je Miša u intervjuu za Novosti.
Govorio je i da nema čoveka na svetu koji je završio sve moguće poslove koje je planirao, pa da će tako biti i sa njim. Nebrojano puta je govorio kako je i više nego srećan što mu ljudi koje ne poznaje prilaze i kažu da su sa njim odrastali, smejali se, ponekad i zaplakali. Bio je čovek koji je voleo život i uživao u njemu.
BIOGRAFIJA
Rođen je 24. maja 1938. godine u Novom Sadu, a gimnaziju je završio u Beogradu. Studije književnosti upisao je na Filozofskom fakultetu u Beogradu, ali je posle tri godine, 1958, postao student glume na Akademiji za pozorište, radio, film i televiziju. Diplomirao je 1962. godine u klasi profesora Mate Miloševića. Sa velikim uspehom igrao je i na scenama drugih pozorišta (Atelje 212, Narodno pozorište, Beogradsko dramsko pozorište, Srpsko narodno pozorište, Zvezdara teatar…). Otac je četvoro dece – sinova Radomira i Marka i ćerki Ive i Milice.
Dobitnik brojnih nagrada
Oktobarska nagrada grada Beograda dodeljena mu je za ulogu Raskoljinkova u predstavi „Zločin i kazna“, 1971. Sterijine nagrade dobio je za uloge Jagoša Kralja („Klaustrofobična komedija“, 1987, Zvezdara teatar), Jevrema Prokića („Narodni poslanik“, 1991), Knjaza Nikole („Princeza Ksenija od Crne Gore“, 1994, Crnogorsko narodno pozorište) i Čika Dragog („Smrtonosna motoristika“, 2005, Atelje 212).Dobitnik je godišnjih nagrada Jugoslovenskog dramskog pozorišta za uloge Borisa Anenkova („Pravednici“), Bredlija („Pokopano dete“), Isusa („Nekršten dan“), Živojina Mišića („Kolubarska bitka“), Gavrilovića („Rodoljupci“), Majora Božića („Seobe“), Gradonačelnika („Revizor“), Jevrema Prokića („Narodni poslanik“).
Dobitnik je nagrada „Joakim Vujić“, „Milivoje Živanović“, „Raša Plaović“, „Ljubiša Jovanović“, Statuete „Ćuran“, „Zoranov brk“, „Branislav Nušić“ za životno delo.
Nagrada Udrženja filmskih glumaca za životno delo „Pavle Vuisić“ dodeljena mu je 2014. Našu najznačajniju pozorišnu nagradu, Dobričin prsten, dobio je 2003. godine.
FILM
Na filmu je sarađivao sa najznačajnijim domaćim rediteljima. U filmografiju Miše Janketića ulaze ostvarenja „San“ Puriše Đorđevića, „Kako su se voleli Romeo i Julija“ Jovana
Živanovića, „Opatica i komesar“ Gojka Šipovca, „Horoskop“ Bore Draškovića, „Ubistvo na svirep i podmukao način i iz niskih pobuda“ Žike Mitrovića, „Devojka sa Kosmaja“ Dragovana Jovanovića, „Svadba“ Radomira Šaranovića, „Zimovanje u Jakobsfeldu“ Branka Bauera, „Svetozar Marković“ Eduarda Galića, „Kako sam sistematski uništen od idiota“ Slobodana Šijana, „Početni udarac“ Darka Bajića, „Seks – partijski neprijatelj br. 1“ Dušana Saboa, „Peti leptir“ Milorada Milinkovića…
Igrao je u TV dramama i u serijama: „Dimitrije Tucović“, „Otpisani“, „Salaš u Malom Ritu“, „Nepokoreni grad“, „Sivi dom“, „Vuk Karadžić“, „Bolji život“, „Zaboravljeni“, „Srećni ljudi“, „Porodično blago“, „Ubice mog oca“, „Žmurke“…
Mihailo Janketić se bavio pedagoškim radom kao profesor glume na Akademiji umetnosti u Novom Sadu.
Pročitaj još:
Ulogu u “Šovinističkoj farsi” odigrao je čak 1.800 puta: Po ovome ćemo pamtiti Predraga Ejdusa!
Diva jugoslovenskog glumačkog sveta, šarmantna i neponovljiva: Po ovome ćemo pamtiti Milenu Dravić!
Ceo svet je glumište i svako ima svoj izlazak i odlazak: Po OVOME ćemo pamtiti Nebojšu Glogovca!
Uspešno ste se prijavili
