* Kako pamtite vaš život dok ste igrali košarku? Koliko je za vaš život sport bio značajan? Koje su to slike koje „prvo vidite“ kada pričate o tom periodu?
Bavljenje sportom je sigurno jedan od najznačajnijih perioda u mom životu. Mislim da je sport važan na prvom mestu kada je reč o formiranju ličnosti. U vreme kada su moje drugarice počele da izlaze u klubove i kada je to bila najbitnija tema za razgovor, ja sam išla na treninge. Fokus je bio na utakmicama i disciplini, kako bih na svakoj utakmici pružila sve od sebe. U tinejdžerskom periodu bilo je vrlo teško. Ali sada, sa ove tačke gledišta, zahvalna sam roditeljima i sve bih ponovo isto uradila.
* Uporedo sa košarkom ste se bavili i manekenstvom? Koliko je to iziskivalo truda, vremena? Kako sada gledate na taj period i uspehe koje ste postizali?
Bio je jedan period u životu kada su se sport i manekenstvo preklapali, tada sam počela da studiram i sve je bilo vrlo teško iskombinovati. U sličnom periodu sam proglašena za najlepšu sportiskinju SiCG i za Fordovo lice godine. Odlazak u Njujork na svetski izbor bitno je promenio moj životni put. Sada znam da sam kroz sve te faze morala da prođem, kako bih bila sada tu gde jesam.
* Nakon tih uspeha došao je i brak i ostvarili ste se u ulozi majke. Kako je ta uloga promenila vaš život i šta su te promene sa sobom donele?
Slobodno mogu da kažem da život delim na perode Nataša sa Đurđom i Nataša bez Đurđe. U mom slučaju sve se promenilo, promenila sam se i ja. Dobijete potpuno drugačije prioritete, ciljeve, promeni vam se fokus… I ako sve to postavite na svoje mesto i ako ste vi zadovoljni sobom, definitivno postajete i bolja osoba.
* Kako ste preživeli razvod? Koje su to emocije preovladavale i koliko je trebalo vremena da se oporavite? Koliko je teško biti samohrana majka? Šta se tada dešavalo u vašem životu?
Nijedan razvod nije lagan, naprotiv. Uvek su to stresne situacije posle kojih je bitno da ostanete „zdravi“. Mogu reći da je to bio najteži period u mom životu. Na sve moguće načine sam se trudila da kroz sve prođem na što bezbolniji način…često nije bilo tako. Sve to budu lekcije kroz koje moramo da prođemo kako bi nešto naučili, savladali. Sada na sva ta dešavanja gledam na potpuno drugačiji način. Dragoceno ali bolno iskustvo, koje me je dovelo na moj životni put: da volim i cenim sebe, da radim posao u kojem uživam, da volim više, smejem se glasnije i da prihvatim sebe baš takvu kakva jesam.
* Sada ste trener za lični razvoj? Kako ste počeli da se bavite time? Možete li nešto više da mi napišete o tome, da približite čitaocima čime se zapravo bavite sada?
Praktičar sam Rekonekcije i Rekonektivnog isceljivanja. Kada sam bila na svojim raskrsnicama u životu, svesna da moram nešto u korenu da promenim, srela sam se sa Rekonekcijom. To je bilo baš u periodu razvoda. Od tada se promenio i moj život. Jasnija sam sebi, znam šta želim, šta ne… Tako sam i počela da se edukujem u tom smeru. Sada, radim kao praktičar sa klijentima. Sve veći je broj klijenta koji dolaze na Reklonektivne sesije iz istih razloga zbog kojih sam i ja odabrala Rekonekciju. Srećna sam što mogu da pomognem ljudima kojim je potrebna pomoć, kako bi doživeli istinsku sreću, koja pripada svakom od nas.
Uspešno ste se prijavili
