Koliko puta ste na svoju ruku kupili neki dijetetski suplement kako biste ojačali imunitet? Da li ste tada razmišljali šta zaista pijete i da li je to vama potrebno? Postoje mnoge zablude kada su dijetetski suplementi u pitanju. Kako bismo iz razrešili, ali i saznali pravila korišćenja istih, razgovarali smo sa mr. ph Tatjanom Milošević, članicom IO ogranka apoteka Asocijacije.
Šta su dijetetski suplementi?
– Dijetetski suplementi ili dodaci ishrani predstavljaju posebnu grupu namirnica čija je namena da dopune ishranu nutrijentima i drugim biološki aktivnim sastojcima u cilju prevencije i nadoknade deficita ili kao podrška u različitim fiziološkim ili patološkim stanjima organizma.
S obzirom da se radi o proizvodima, sa kojima pacijenti i potrošači najčešće dolaze u kontakt u apoteci, često se od strane korisnika, ali i zdravstvenih radnika suplementi izjednačavaju sa lekovima. Tome takođe doprinose i agresivne marketinške kampanje koji ovim proizvodima pripisuju lekovita, često i čudotvorna svojstva. Zbog svega navedenog, smatram da upotreba suplemenata treba da bude po savetu lekara ili farmaceuta.
Da li dovoljnu količinu vitamina možemo uneti hranom?
– Ako bi se ozbiljno bavili svojom ishranom, njenom uravnoteženošću i kvalitetom namirnica koje biramo za obroke, možda bi i bilo moguće. Međutim, danas je to skoro neizvodljivo uz tempo kojim živimo i kvalitet namirnica koji je prisutan na rafovima u prodavnicama i tezgama na našim pijacama.
Foto: Unsplash
Da li naši ljudi znaju kada, svojoj svakodnevnoj ishrani, treba da dodaju nešto od suplemenata ili se sete brige o zdravlju tek kada se suoče sa nekim zdravstvenim problemom?
– Nažalost, najveći broj pacijenata, dođe u apoteku ili poseti lekara, tek ukoliko imaju neki zdravstveni problem. Mali je broj onih koji dođu po savet, pre nego što se problem pojavi. Suplementi imaju svoje mesto i u preventivi, posebno u situacijama u kojima se organizam izlaže povećanom naporu ili stresu.
Da li postoje suplementi koje bi svi, bez izuzetka, trebalo svakodnevno da koristimo?
– Ne, suplementacija ima svoja pravila i ograničenja. Posebna pravila i saveti važe za trudnice, posebna za žene u menopauzi. Drugačiji pristup treba da bude prema deci, a drugačiji prema sportistima. Pravilo koje treba poštovati je – individualni pristup svakom korisniku suplemenata je najbolji način da se postignu pozitivni efekti, koje ovi preparati, svakako imaju po zdravlje.
Da li možemo, na svoju ruku, da pijemo suplemente, bez konsultacije sa lekarom ili farmaceutom?
– Sve suplemente bi bilo dobro piti po savetu zdravstvenih radnika bilo farmaceuta ili lekara. Aktivni sastojci u dodacima ishrani su najčešće prirodnog porekla, te ih pacijenti i potrošači smatraju bezbednim proizvodima koji nemaju značajne, neželjene efekte, ograničenja upotrebe ili upozorenja. Za sve aktivne sastojke koji se koriste u suplementima postoji određena optimalna količina, čije prekoračenje može dovesti do neželjenih efekata, te je veoma važno da se pacijenti pridržavaju predviđenog načina korišćenja. Takođe je važno znati da svi sastojci prisutni u suplementima imaju u većoj ili manjoj meri mogućnost interakcije sa lekovima i hranom, o čemu je takođe potrebno voditi računa, posebno kod pacijenata koji imaju redovnu terapiju.
Zdravstveni radnici imaju značajnu ulogu u savetovanju pacijenata o pravilnom izboru suplemenata i njihovom adekvatnom korišćenju, kao i u identifikaciji mogućih neželjenih efekata i interakcija.
Da li je zabluda da vitamin D koji žene uzimaju zbog lepote može da napravi ozbiljne zdravstvene probleme?
– Zabluda je!
Na našem području je prisutan deficit vitamina D i doze koje žene uzimaju u saplementaciji mogu samo da budu korisne, posebno kada se radi o zimskom periodu godine i o ženama srednje i starije životne dobi. Doze koje su uoičajene u dijetetskim suplementima (400i.j.) su višestruko manje od doza koje bi mogle da izazovu bilo kakvu toksičnost.
Foto: Unsplash
Ako nam je preporučen npr vitamin B8, a mi pijemo kompleks vitamin B da li je to štetno po nas?
– U preparatima B komleksa, koji se mogu naći u apoteci, obično nema vitamina B8 tako da ova kombinacija nije štetna, ali treba razmotriti da li je potrebna.
Da li vitamin C može da spreči prehladu zimi?
– Za C vitamin nemamo dokaze da može da spreči prehladu, jedino što za vitamin C možemo da tvrdimo je da doprinosi održavanju normalne funkcije imunog sistema tokom i nakon intenzivnih fizičkih napora.
Da li je mit, da ako tokom zime unosimo više C vitamina, možemo da sprečimo pojavu alergija na proleće?
– Ovo je zaista mit, jer ne postoje nikavi dokazi koji idu u prilog korišćenja C vitamina u prevenciji alergije.
Prvi međunarodni kongres zdravstvenih radnika
Na temu suplementacije govorilo se na prvom međunarodnom kongresu zdravstvenih radnika u privatnom sektoru, koji je okupio više od 1.500 učesnika – lekara, farmaceuta, biohemičara, stomatologa, medicinskih sestara i tehničara, 32 eminentna predavača od kojih je devet iz sveta i više od 35 izlagača. Kongres je jedan od najvećih događaja ovog tipa održanih u našoj zemlji.
Kongres organizuje Asocijacija privatnih zdrastvenih ustanova i privatnih praksi Srbije koja okuplja najveći broj privatnih zdravstvenih ustanova. U ovom trenutku čak 7.705 : bolnica, specijalnih bolnica, zavoda, domova zdravlja, poliklinika, ordinacija, apoteka, laboratorija. Privatni sektor zapošljava više od 10 odsto lekara u Srbiji (3.678 lekara) i oko 5 hiljada medicinskog i nemedicinskog osoblja.
Pročitaj još:
Žene više od muškaraca traže stručnu pomoć: Srpkinje muče stahovi, neraspoloženje i nesanica
15 odsto tinejdžera u Srbiji svakodnevno zapali cigaretu: Naučimo decu o štetnosti duvanskog dima!
Nemojte da vas zbuni ginekološki nalaz: Naučite šta koja grupa Papanikolau testa znači!
Uspešno ste se prijavili
