Neda je trenutno u stabilnom, ali i dalje teškom zdravstvenom stanju. Lekari ove medicinske ustanove daju sve od sebe kako bi što pre oporavili glumicu.
Spekuliše se da je Neda pokušala samoubistvo kada je popila veću količinu lekova sa alkoholom. Jedan od njenih najbližih saradnka, glumac Feđa Stojanović sa kojim je igrala predstavu „Izvinjavamo se, mnogo se izvinjavamo“, za beogradske medije je izjavio da je Neda imala „mračne epizode“ i da je u poslednje vreme bila depresivna, ali da nije dozvoljavala da publika to primeti.
Razlog lošeg psihičkog stanja glumice je tragedija u porodici. Sredinom decembra prošle godine preminuo joj je suprug dr Milorad Mešterović, i od tada glumica zapada u depresiju. U tom periodu je naglašavala da je tuga koju oseća neopisiva.
Ovo je zaista mučno stanje za svaku osobu koja ima bilo koji vid ove dijagnoze, ali ono što je bitno da se naglasi jeste da se uz stručnu pomoć svaka kriza može prevazići. Ukoliko se „zapustimo“ i pustimo depresiji da prevlada nama, javljaju se suicidne misli i osobe su sklone i da „dignu ruku na sebe“.
Nelečena ili neprepoznata depresija može postati izvor besnih ispada i dovesti do nasilja u porodici i na poslu. Ukoliko se ne leče, 15 odsto obolelih će izvršiti samoubistvo.
– Kod osoba koje tonu u depresiju menjaju se međuljudski odnosi i komunikacija, problemi se ne rešavaju već se talože, počinju optužbe, prebacivanja, nerazumevanja. Ako se depresija ne leči, patnja se produbljuje, osoba postaje sve nefunkcionalnija. Ovakvo stanje može potrajati više od šest meseci, a nekada i godinama – objašnjava Milica Ristić, psihoterapeut.
Deperesija je štetna emocija, štetno stanje uma i tela. Neracionalno mislimo, ne sagledavamo okolnosti na adekvatan način, propuštamo gomilu šansi, ne delamo, povlačimo se, patimo – tonemo na svim poljima…
Zašto depresiju treba lečiti?
– Velika je patnja ljudi koji boluju od ove bolesti. Ukoliko se depresija prepozna u samom početku i započne pravi tretman, tegobe počinju da slabe već nakon prvih mesec dana, a najčešće se potpuno povlače unutar tri do šest meseci. U periodima između depresivnih epizoda, ljudi mogu biti potpuno zdravi, radni, sposobni. U periodima depresivnih epizoda, uz adekvatan psihoterapijski i psihijatrijski tretman, mogu naučiti kako da rade i žive bez obzira na ovu bolest – tvrdi Ristićeva.
Načini na koje može da se leči depresija saznajte u posebnom linku klikom OVDE.
Foto: Pixabay
Simptomi koji ukazuju na to da smo u depresiji:
- preterano tugovanje, gotovo svakodnevno, najveći deo vremena;
- stanje bez energije, lako zamaranje, teško se pokrećemo;
- gubitak interesovanja (za stvari i okolnosti koje su ranije budile našu pažnju i u kojima smo učestvovali više ne pokazujemo ni najmanje interesovanja); ne uživamo više u radnjama koje su nam ranije donosile užitak;
- u nama je bura emocija među kojima su anksioznost, bes, stid, krivica;
- ne možemo ni da se radujemo, niti da tugujemo u situacijama u kojima smo to ranije činili, zaravnjeni smo, kao da smo bez emocija;
- muče nas misli da smo manje vredni, da smo nesposobni, da smo krivi;
- da smo bespomoćni da menjamo stvari, da je situacija beznadežna, strašna, da je osuđena na propast;
- da život nema smisla, da bi bilo bolje da nas nema;
- prisutna je nesanica, ili, pak, spavamo previše – ,,vuče’’ nas krevet;
- oslabljen apetit, gubitak kilaže; ili povišen apetit, naročito nam ,,se traže’’ slatkiši i testo, gojimo se;
- gubitak koncentraciju, zaboravljanje;
- povlačimo se od ljudi, izbegavamo društvo, ukućane; najradije bi se prekrili preko glave i ćutali, ,,samo da nas svi ostave na miru!’’;
- otežano obavljamo svakodnevne poslove koje smo ranije bez problema radili, teško se nateramo na bilo šta, na poslu otežano radimo, kasnimo sa obavezama;
- tegobe kod nekih mogu biti teže u jutarnjim satima, a kako dan odmiče sve je lakše;
- preterano pasivni; ili preterano aktivni ,,ne drži nas mesto’’, ,,hvata nas nemir’’;
- nervoza, razdražljivost, epizode besa koje nikada ranije nismo ispoljavali;
- telesni problemi: glavobolje, bolovi u mišićima, grčevi i neprijatost u stomaku, nervoza u želudcu…
SOS linija za sprečavanje samoubistava
Ukoliko imate u okolini ljude kod kojih te prepoznali ove simptome ili se i sami borite sa depresijom, potražite pomoć. Na telefonski broj 011/7777-000 mogu da se jave svi oni koji pomišljaju na samoubistvo ili njihova porodica, a sa njima će razgovarati psihijatri, psiholozi, socijalni radnici. Takođe, možete pozvati centar za prevenciju „Srce“ na besplatan broj 0800/ 300 303.
Nažalost, zbog ove dijagnoze su mnogi već izgubili živote. Vest koja je uzdrmala Srbiju u novembru prošle godine bila je da je manekenka i voditeljka Marija Ćurčić (25) izvršila samoubistvo tako što se obesila u svom stanu. Svedoci smo i sve češćih naslova da su maloletne osobe „digle ruku na sebe“ jer nisu mogli da podnesu određene pritiske. U februaru ove godine našu zemlju potresla je vest da se dvanaestogodišnji dečak ubio iz očevog pištolja jer nije mogao da podnese kritike zbog loših ocena. Uzrok svih ovih tragedija je DEPRESIJA!
Ministarstvo omladine i sporta i Centar za edukaciju, istraživanje i razvoj objavili su rezultate istraživanja koje je sprovedeno na 1.000 učenika uzrasta od 15 do 19 godina koje pokazuje da je kod više od 45 odsto dece u Srbiji prisutna briga o svakodnevnim problemima, 12 odsto ima osećaj potpune bezvrednosti, a sedam odsto je razmišljalo o samoubistvu.
Generalno gledano, podaci govore da svake godine u Srbiji 1.500 ljudi izvrši samoubistvo, ali je broj pokušaja znatno veći. Po ovoj statistici, Srbija zauzima 13. mesto u Evropi
Hajde da zajedno pobedimo statistiku i da depresija bude na slavnom poslednjem mestu po broju obolelih u Srbiji. Tražite pomoć, razgovarajte, pričajte o svemu što vas muči, primetite simptome depresije kod vaših najbližih, savetujte ih, ohrabrite da krenu na terapije… Budimo odgovorni prema sebi i drugima. Pobedimo statistiku!
Pročitaj još:
Depresija nema lice: Nasmejani i veseli ljudi možda pate jače i dublje od onih tužnih!
Uspešno ste se prijavili
