Priče za laku noć: Selidba gospodina Straha!

Gospodin Strah je ponovo uneo nemir u živote dece jedne ulice.

Jedan dečak je ispričao deci u ulici u kojoj je stanovao da se više ne plaši zubara, sto je značilo da je gospodin Strah spreman da pronađe novi dom i da se useli u nečije drugo srce na samom početku proleća. Sva deca koja su živela u toj ulici bila su zabrinuta, jer nisu znala koji će dom odbarati, u čije će se srce ovog puta useliti. Takođe, sva deca koja su imala priliku da ugoste gospodina Straha znaju koliko može biti strašan njegov dolazak. Deca koja se sećaju dolaska gospodina Straha sećaju se i da su se nakon njegovog dolaska plašili da se igraju sa psima, da plivaju u moru, spuštaju toboganom.

Proleće je stiglo u grad i gospodin Strah je odlučio da ovog puta zakuca na vrata jedne vesele, buckaste, petogodišnje devojčice po imenu Mara. Mara je do samog dolaska proleća važila za veselu i neustrašivu devojčicu. Dane je provodila napolju družeći se sa decom i psima iz okolnih zgrada, a uveče bi joj mama ili starije sestre čitale priče pred spavanje. Dolaskom proleća stigla je i odluka Marinih roditelja da Mara dobije svoju sobu i da počne noću da spava sama.

Foto: Profimedia

Tu vest je čuo i gospodin Strah i odlučio da će Marina nova soba, kao i njeno srce biti njegov novi dom.

Gospodinu Strahu nije bilo dovoljno da sa nekim deli sobu, krevet, plakar, on je voleo da deli i nečije srce, a potom i misli.

Marina prva noć koju je provela sama u sobi bila je dosta strašna. Mara je imala osećaj kao da nikad neće svanuti. Sve se to odigralo bas tako zahvaljujući gospodinu Strahu koji je skinuo šešir, a potom dugi, sivi kaput i uselio se u Marino srce. Kada je Marina mama pročitala Mari priču pred spavanje i ugasila svetlo, gospodin Strah je odlučio da uplaši Maru samo kako on to zna. Mara je prvo pomislila da će babaroga o kojoj je slušala od druge dece došla baš nju da poseti i brzo je upalila svetlo da proveri da li je u pravu. Nakon što je upalila svetlo i videla da nema nikoga u sobi, ponovo ga je ugasila i pokušala da zaspi. Potom joj se učinilo da neko kuca na prozor i pomera zavesu. Gospodin Strah je osluškivao Marino srce i jako je bio srećan, jer je počela da oseća strah i da se plaši.

Njegova selidba je uspela.

Foto: Profimedia

Još jedno dete je postalo uplašeno. Mara je sutradan otišla umorna u vrtić, ceo dan joj se spavalo zbog prethodne noći. Uveče je opet sačekala slična situacija. Nakon pročitane priče i ugašenog svetla Mara je opet počela da osluškuje i plačnim glasom da doziva roditelje. Marina mama je došla po Maru i rekla joj da nema razloga za brigu, ali gospodin Strah je bio ubedljiviji od Marine mame. Čim je Marina mama napustila sobu, gospodin Strah je nastavio da pravi razloge zbog čega bi sve Mara mogla da se plaši. Te noći je pored njenog sada već uplašenog srca, prošetao i po Marinim mislima. Nakon sto je tu noć Mara više puta upalila i ugasila svetlo, plakala i dozivala roditelje i sestre, na kraju je završila u krevetu kod jedne od sestara i utonula u san pred zoru.

Ujutru su Marine starije sestre tokom doručka Mari prepričavale svoje strahove. Jedna sestra je rekla kako dugo nije smela da vozi bicikl, dok se druga plašila da zapliva u moru. Mara ih je gledala i upijala svaku reč, ono sto je Maru najviše zanimalo kako su uspele da pobede svoje strahove. Gospodin Strah je slušao njihov razgovor i nije bio srećan, znao je da ako Mara uspe da se izbori sa strahom, da će on morati ponovo da se preseli i bio je u tužan i ljut. Sestre su Maru savetovale da svako veče nakon što joj se pročita priča pred spavanje ugasi svetlo u sobi, a ostavi upaljeno svetlo u hodniku i malo otvorena vrata od sobe.

To je bio način da se korak po korak  bori sa svojim strahom.

Gospodinu Strahu se nije svideo ovaj plan, već je polako poceo da razmišlja gde bi mogao da se preseli. Kada je pao mrak, nakon odslušane priče za laku noć, Mara je ugasila svetlo u sobi, upalila svetlo u hodniku i odškrinula malo vrata od sobe. Gledajuci tako u pravcu hodnika lagano je utonula u san. Ujutru se probudila naspavana i vesela, pevušila je dok je silazila na doručak. Sestre su je posavetovale da nakon par noći pokuša da ugasi i svetlo u hodniku i samo ostavi malo odškrinuta vrata sobe i da ce tako biti korak bliže u borbi protiv straha. Gospodin Strah nije više imao izbora, polako je već počeo da se pakuje, shvatio je da je postao nemoćan. Nakon par noći Mara je poslušala svoje sestre hrabro je ugasila svetlo i u sobi i u hodniku i odškrinula vrata. Žurila je pomalo u mračan hodnik, ali kako je uvek volela da zadivi svoje starije sestre i da im pokaže kako je hrabra, okrenula se na drugu stranu, zagrlila plišanog ježa i utonula u san. Ostao je bio samo još jedan korak u borbi sa strahom od mraka, a to je da zatvori vrata od svoje sobe.

Sestre su je polako pripremale na ovaj korak.

Foto: Profimedia

Objasnile su joj kako su one blizu nje, kao i roditelji i kako nema čega da se plaši i da pokuša hrabro da zatvori vrata sobe. Ponovo se spustio mrak, Mara je odlučila da posluša sestre. Zatvorila je vrata pred spavanje. Međutim, tokom noći se probudila naglo, ustala iz kreveta i ponovo ih otvorila. Ona nije znala da gospodin Strah odbija da se odseli i da je pokušavao na sve načine da ostane u njenom srcu i mislima.
Poslednjeg dana u mesecu, nakon više Marinih neuspelih pokušaja tokom noći da vrata od sobe ostanu do jutra zatvorena, gospodin Strah je iselio i poslednji kofer.

Te noći, Mara je do jutra spavala u mraku, sa ugasenim svetlom u hodniku i zatvorenim vratima od sobe. Te noći, Mara je pobedila svoj strah od mraka.  Na drugom kraju ulice jedna devojčica se narednog jutra probudila i po prvi put je osetila strah od makaza, kada je njena mama htela da joj skrati šiške.

Gospodin Strah je bio pronašao svoj novi dom.

Pročitaj još:

Časlav i devet života: Nema bežanja, šta treba da se desi – desiće se i to u pravo vreme!

Priče za laku noć: Nesvakidašnji san iz ugla šestogodišnjaka

Priča za laku noć: Uspavajte vaše najmlađe uz mudru priču o NEIZBRISIVIM TRENUCIMA