Iz kreativne glave jedne Anje Arsić, koja je pisac za decu izlaze mnoge zanimljivosti. Ona se trudi da iz priče u priču uvlači najmlađe u avanture koje život znače. Ovo nije tek obična „priča za laku noć“, a ne, ovo je mudrost koju deca treba od malih nogu da usade u svoje glavice. Ona nastavlja gde nečija mašta prestaje, ona izmami osmeh tamo gde bi neko zaplakao, ona vraća nadu tamo gde neko vidi samo prazan zid.
S obzirom na to da su vam se i prethodne njene priče svidele ( „Džemper po imenu Draško“, „Dnevnik jedne devojčice“, „Ah, ti susreti“, „Kradljivac mašte“, „Sova Bojana“), odlučili smo da vas obradujemo još jednom kako biste imali čitav niz priča za laku noć za vaše mališane. Uživajte, opustite se.
Sada se piše o neizbrisivim trenucima i emocijama koje protrčavaju kroz nas, možda neke treba izbrisati, ali više toga treba da prigrlimo jako, najjače i da prihvatimo da su deo nas. Zapamtite da iz svake svoje greške učite lekcije.
„Nikola kada bi nešto pogrešno napisao, uvek bi uzimao gumicu da to i obriše. Brisanjem i ponovnim pisanjem činilo se da grešaka ranije nije ni bilo. Nikola je često maštao da gumica pored pogrešno napisanih slova i reči, može da obriše i mnoge druge stvari. On bi voleo da može da izbriše dan kada je pao sa bicikle, kada se posvađao sa bratom i kada je njegov tim izgubio utakmicu u košarci.
Foto: Profimedia
Kada bi mogao da izabere šta je to što želi i može da obriše, to bi svakako bio dan kada je saznao da se devojčica u koju je zaljubljen seli u drugi grad i školu. Tu vest je primio dok je bio u školi, na času matematike. Profesor matematike, ujedno i Nikolin razredni, saopštio je učenicima da se devojčica po imenu Đurđa seli sa porodicom u drugi grad i da će tamo ići i u školu. Mnogima je u razredu bilo krivo što se Đurđa seli, ali samo je Nikoli ta vest pokvarila ceo dan. Uzeo je iz pernice gumicu, jako je stiskao i poželeo da može da izbriše taj trenutak.
Podne je proveo kod kuće u sobi, zamišljen. Nije želeo da ide sa drugovima napolje. Ležao je u krevetu i razmišljao kako će Đurđin odlazak iz skole sigurno ostaviti neizbrisiv trag u njegovom odrastanju. Tokom vikenda je Nikolu posetio deda, bio je zabrinut, jer je čuo da mu je unuk tužan. Kada je ušao u Nikolinu sobu, video ga je kako leži u krevetu zamišljen. Deda je prišao Nikoli, zagrlio ga i pitao šta se desilo. Nikola je jako voleo dedu i sa njim je uvek o svemu pričao.
Pred njim nije imao tajne.
On je rekao dedi zašto se i zbog koga tako tužno oseća. Potom mu je ispričao i za gumicu i njegovu ideju da svaki trenutak može gumicom da obriše. Deda je zagrlio Nikolu i rekao mu da treba da nauči da ceni i one manje lepe trenutke u životu. Uostalom, te manje lepe trenutke brišu samo oni koji nisu dovoljno hrabri da ih prihvate.
Nikola nije bio takav dečak.“
Pročitaj još:
Ah ti susreti: Najnežnija priča o jedanaestogodišnjoj devojčici koja navodi na razmišljanje
Da li vaša deca imaju kradljivca mašte? Pročitajte im ovu priču i saznajte slatku istinu!
Priče za laku noć: Neka vaša deca utonu u san uz najnežnije avanture jednog rakuna!
Uspešno ste se prijavili
