Ma, šta žene znaju o sportu i politici

Posle onih uobičajenih pitanja „kad ćeš da završiš školu“, „koliko još imaš ispita“, „da li si našla posao“, „kad misliš da se udaš i da rađaš decu“, sledi iznenađenje ako rodbina sazna da se bavite nečim što, navodno, ne priliči mladoj dami.

Ako vas zanima sport, i još date sebi za pravo da se uključite u žučnu polemiku o tome da li je trener fudbalske reprezentacije trebalo na teren da izvede ovog ili onog igrača, nije isključeno da će vam neki rođak razrogačenih očiju reći „ma, šta ti znaš o fudbalu, ti si žensko“.

A onda, umesto na aerobik ili ritmičku gimnastiku, odlučite, u inat svima, da trenirate košarku, rukomet, ili možda fudbal. A uz to još upišete časove vožnje da biste bili nezavisni od muškaraca i mogli sami da završavate poslove u gradu, bez njihove pomoći. Ovo muškarcima još više diže pritisak…

„Ko je dao ženama volan u ruke i dozvolio im da igraju fudbal, ili da mogu da učestvuju u donošenju političkih odluka, napravio je kardinalnu grešku” – rečenica je koja se često može čuti na druženjima i porodičnim okupljanjima.

U glavi prosečnog srpskog muškarca žena treba da ima tradicionalnu ulogu: da sedi kući i brine o deci. I da na porodičnim skupovima drži usta zatvorena kada krene priča o sportu i politici. Doduše, može da se uključi samo onda kada od domaćice treba da uzme recept za neki specijalitet, ili eventualno onda kada se priča povede o tome šta deca najviše vole da jedu, ili na kakve ih aktivnosti vode (engleski, tenis, časovi klavira…).

I šta da im tada kažete? Ćutanje je znak odobravanja, pa treba skupiti hrabrost i reći svoj stav, iako teča možda očima daje znak da ćutite i ne protivrečite gostima, iako vam ujak upola slasnog zalogaja sarme rukom pokazuje da je bolje da prionete na hranu nego na reči. Ali, žena koja drži do sebe, po cenu da postane najomraženiji član familije koji se drznuo da pokvari narušenu harmoniju muškog polemisanja, treba da kaže da je dostigla neke rezultate u oblasti kojom se bavi, uz to dokaže da ima dosta žena koje znaju o sportu mnogo više od njih, da su mnogo bolji vozači (naučno dokazana teza), da redovnije idu na utakmice od njih samih… To je najbolji recept protiv onih muškaraca koji misle da su u svemu „naj“.