U duhu toga danas izdvajamo poučnu priču o devojčici koja ide u peti razred osnovne škole.
Hvala Anji Arsić, dečjem piscu, jer nesebično deli sa nama sve što njena kreativna glava smisli, verujemo da njeno štivo uveseljava decu, pa s tim u vezi nećemo da prekidamo lanac lepih priča.
Uživajte roditelji sa svojim najmlađima.
„Ah, ti susreti“
Foto: Profimedia
Pored nekoga možeš prolaziti svaki dan, ali pored nekoga samo jednom. To je bio naslov sastava, tema na koju je trebalo da pišu učenici petog razreda. Brana je sedela u trećoj klupi, gledala u pravcu table i razmišljala o kome će pisati.
Pokušala je da se priseti nekog susreta koji je toliko uticao na nju, da se razlikovao od ostalih. Razmišljala je koga je to ona srela, da je posle tog susreta sve bilo drugačije. A onda je shvatila. Bio je to njen pas po imenu Rumba. Jednog zimskog dana se vraćala iz škole, kada je videla na jednom trgu da poklanjaju štence.
Godinama unazad je razmišljala kako želi da usvoji psa, ali nikada do tog dana nije naišla na štene poput Rumbe. Kada je ugledala malo, crno, kudravo štene koje je skakutalo oko njenih nogu i nespretno joj vuklo pertlu, zastala je, uzela ga u naručje i zagrlila. Brana je devojčica kojoj zagrljaji nisu strani, posebno kada su psi u pitanju, ali trenutak kada je kudravo štene uzela u narućje učinio je da svi prethodni zagrljaji izblede. Brana je često govorila da je to za nju bio magični trenutak. Potom je pozvala roditelje i sestru kako bi je podržali u odluci, ali podrške nije bilo. Pogledala je u crno, kudravo štene i bila spremna da rizikuje. Odlučila je da će ga usvojiti. Na putu ka kući je razmišljala kako će nazvati štene. To nije bio lak zadatak. Nakon Grete, Tulumbe, Nere i Gare, Brana je odlučila da će štene nazvati Rumba.
Niko nije znao zašto se Brana za to ime odlučila, ali svi su se složili da joj pristaje.
Dolazak Rumbe u Branin dom doneo je velike promene. Branini roditelji su bili protiv toga da zadrže Rumbu, ali onda im je Brana stavila Rumbu u naručje i ponovo se dogodio magični trenutak. Rumba je postala deo porodice. Svaki dan kada bi Brana šetala Rumbu nailazila bi na prolaznike koji su nakon kratkog susreta sa Rumbom želeli da je pomaze i da se igraju sa njom. Rumba je neko ko kada hoda ostavlja trag za sobom, a kada to kažem, ne mislim na otisak njenih šapica.
Bila je to poslednja rečenica u Braninom sastavu.
Uspešno ste se prijavili
