Nisam obraćala na to pažnju sve dok nisam za malo dobila suvi hleb po glavi, jer je iz neke kese bacala pozamašnu količinu suvog, tvrdog, bajatog hleba golubovima na stazu kojom se šeta, ne mareći za prolaznike.
Priznajem, u meni se rodila loša emocija i nervoza. Pomislih kako može da ni ne pogleda gde baca, a i uostalom da li zaista misli da golubovi mogu da jedu velike komade hleba koji je tvrd kao kamen, star sigurno više od sedam dana i sigurno je bio napolju.
Elem, zahvalim se što me je komad zaobišao i nastavim šetnju kao da se ništa nije dogodilo, jer je nervoza bila vrlo kratkotrajna, koliko mi je trabalo da prođem tom stazicom.
Foto: Aska.rs
Nekoliko dana nakon, Moko je bio pušten i istom putanjom išao u pravcu igrališta i šumice gde se okupljaju kučići. Tumarao je u želji da nađe drvo, društvo ili pak neki sočni zalogaj klope, pošto je gladan 00-24.
Ugledah istu gospođu s početka priče i na moje iznenađenje Moko krene za njom. Ona stade, obrati mu se milim tonom i lepim obraćanjem, a on je studiozno posmatrao i seo. Sve mi je bilo jasno. Gospođa je imala neku hranu i pritom je „kučkarka“, kako ja nazivam sve nas koje imamo pse, ali to nisam naravno odmah znala.
Na moja dozivanja Moko nije reagovao, kao da je upijao njene reči i uživao u istim, predosećajući da će uslediti neki zalogaj. Ali nije dobio ništa osim lepe reči, međutim i dalje je išao za gospođom i posmatrao je mlatarajući repom. Njuškao malo oko klupe na koju je sela i nastavio da je posmatra. Došla sam do njega i izvinila se što dosađuje, a ona nešto žvaće. Nakon završenog zalogaja kreće.
Foto: Aska.rs
– Neka, pa kako kuče može da dosađuje?! Znate li vi koliko ih ja imam?! Obožavam ih. Meni često dobri ljudi iz ovog vrtića ostavljaju suv hleb, da se ne baci, za moje kučiće. Ja onda odem u prodavnicu, kupim piletinu i rezance pa napraim domaću supu i potopim hleb, znate kakav bogovski obrok za njih. Svi pucaju od zdravlja. A volim i golubove da usrećim i podarim im malo hrane, ne znam da li je to dobro, ali eto. Je l smem vašem malo da dam, ima parče sa paštetom? – reče, sad već ljupka gospođa.
– Naravno da možete, ali molim vas samo malo.
Omrsio Moko brke i rastadosmo se mi.
Ostadoh po malo postiđena nad svojim početnim emocijama i mislima, ali srećna jer sam uspešno razbila još jednu svoju predrasudu i naučila životnu lekciju. Dozvolite da kažu, naučite da slušate, otvorite se. Nije sve onako kako se čini i ne znamo koje priče stoje iza blagih lica, starih kaputa i prašnjavih cipela, zar ne?! Takođe, pratite instinkt vašeg ljubimca, znaju i predosećaju mnogo više nego što vi mislite.
Foto: aska.rs
Ne sudite kad ne znate, već pokušajte da pronađete razumevanje i odgovori sami dolaze. Tako je bar meni bilo. Ona radi iz najbolje namere i to je važno imati u malom mozgu. Svako radi kako misli da treba. Možda neće rešiti neku situaciju ili ublažiti bol ako dobijete po glavi suv hleb, ali će učiniti da se vi osećate bolje, a to je već pobeda.
Jako bih volela da podelimo iskustva o predrasudama, recite mi koje ste vi imali ukorenjene pa ih razbili?
Nije sramota o tome pričati, već ćutati i pustiti da ovakve životne lekcije prođu neopaženo.
Uspešno ste se prijavili
