Prva pisana dokumenta koja svedoče o postojanju Sneška Belića datiraju još iz 16. veka kada ih pominje čuveni Šekspir.
Ovaj simpatični lik se spominje nakon toga u mnogim dečjim pesmicama oko 1770. godine u Lajpcigu. A tek početkom 20. veka postaje redovna pojava vezana za proslave pred kraj godine.
U nekim zemljama danas se on vezuje za proslavu Božića, ali najčešće se pravi u znak proslave zime, prvog snega i predstavlja poziv mladih na igru. U dvorištima i parkovma stoji sve dok se ne istopi, a za dobrog i originalnog Sneška su vam potrebni sneg, naravno, dalje, šerpa, šargarepa, dugmad ili kamenčići, grane (ili metla) i šal. Trebalo bi da mu je telo sastavljeno od tri kugle, ali je danas sve podložno inspiraciji i mašti onih koji ga prave.
Foto: Profimedia
Širom svetam a posebno u Americi organizuju se takmičenje u pravljenju najvećeg Sneška Belića. Titulu najvećeg u svetu dosad nosi Sneško napravljen 2008. godine u američkoj saveznoj državi Mejn. Bio je visok čak 37,2 metra i nazvan je po senatorki koja je tada predstavljala Mejn.
S druge strane u Litvaniji Sneško ima negativnu konotaciju, zapravo je figura kojom narod izražava neazadovoljstvo nad postojećom vladom. Tamo se Sneško zove „čovek bez mozga“ i simbolizuje ljude iz parlamenta, pa su 2005. godine Litvanci napravili 141 Sneška oko svog parlamenta, svaki Sneško za jednog parlamentarca.
Kod nas se ne zloupotrebljava dobri lik Sneška Belića, već se čuva kao radicija i simbol na dečje igre i radost.
Foto: Profimedia
Danas ga prave kako maldi tako i stariji čim napada prvi čvršći sneg koji može lepo da se oblikuje.
Da li ste vi ove zime već napravili svog Sneška negde?
Pročitaj još:
Zanimljive činjenice: Evo koliko vremena žene provedu razmišljajući o tome šta da obuku!
Za mušku ćelavost “kriva” je majka: Zanimljive činjenice o tome šta sve nasleđujemo od roditelja!
10 zanimljivosti o fitnesu koje će vas motivisati da krenete na trening!
Uspešno ste se prijavili
