Praznik svetog Đorđa, jednog od devet velikomučenika i prvih stradalnika za hrišćansku veru, obeležava se u svim hramovima Srpske pravoslavne crkve i kao jedan od najčešćih slava pravoslavnih Srba.
Ovaj praznik pun je narodnih verovanja, običaja, ali i nekih magijskih rituala. Đurđevdan se smatra za granicu između zime i leta, praznik vezan za zdravlje ukućana, udaju i ženidbu mladih iz kuće, plodnost stoke i dobre useve. Danas se pletu venci od raznog bilja, maže se kopriva po telu kako bi opekla bolest, stavlja se selen kako bi vam duša mirisala baš kao ova biljka…
Narod na Đurđevedan, rano pre zore, odlazi u prirodu zajednički na „đurđevdanski uranak“, gde se se mladi opasuju vrbovim prućem „da budu napredni kao vrba“, kite zdravcem „da budu zdravi kao zdravac“…
Takođe, ne valja da se drema na ovaj dan kako vas ne bi glava bolela. Jedan od verovanja je da, ukoliko sinoć niste prespavali kod kuće i danas bi trebalo da spavate u istom tom krevetu kako ne biste imali glavobolje tokom cele godine.
Verovalo se da ako je na Đurđevdan vedro – „da će biti plodna godina“, a ako na ovaj praznik i sutradan bude padala kiša – „da će leto biti sušno“. Što se tiče ljubavi, postoji običaj u nekim selima da na Đurđevdan devojka upadne u svinjac i prepadne svinje. Ukoliko u tome uspe, veruje se da će momci cele godine trčati za njom.
Đurđevdan je idealan za izvođenje rituala kojima se skidaju čini, tera crna magije i otklanjaju uroci nabačeni tokom prethodnih pet meseci. U tu svrhu najčešće se izvodi “ritualno umivanje”: oko posude u kojoj se farbalo prvo uskršnje jaje (crveno, naravno), obmotaju se stručci kukureka, omana i ljošćana, a potom se u nju naspe voda i ostavi da prenoći na kućnom pragu ili pored neke biljke, tako da se zorom u nju slije i rosa. Tom vodom se na Đurđevdan umivaju svi ukućani da bi sa sebe skinuli čini, uz misao da dobro pobeđuje zlo.
Uspešno ste se prijavili
