– Proleće, maj mesec, kad sve živo procveta. Šetala sam po Vrnjačkoj banji i odjednom, kao iz vedra neba, sam ostala bez vazduha. Pokušavala sam duboko da udahnem, ali vazduh nije ulazio u pluća. Obuzeo me je strah i napad panike, samo što se nisam srušila na zemlju- počinje svoju priču pedesetogodišnja Beograđanka koja danas uz redovnu terapiju normalno živi sa astmom.
Prvi jak napad gušenja ovoj pacijentkinji se dogodio pre otprilike 10 godina.
– Nekoliko godina pre toga imala sam probleme sa alergijom u vidu kožnih osipa, a naknadno u vidu curenja nosa i kijanja. Kada mi se dogodilo da sam u Vrnjačkoj banji ostala bez vazduha, nije mi ni palo na pamet da postoji mogućnost da imam astmu. Odmah sam se spakovala i vratila za Beograd. Otišla sam u Gradski zavod za plućne bolesti i tu mi je pružena pomoć. Doktori su ustanovili moju dijagnozu. Dobila sam dve injekcije, kiseonik i inhalacionu terapiju – iskrena je Beograđanka.
Kada je ustanovljeno da ima astmu uzimala je terapiju dva puta dnevno, danas ponosno kaže da je uzima jednom dnevno i da normalno živi.
Šta je astma?
Upravo to i jeste poenta ove priče, DA, sa astmom može da se živi ali je nikako ne treba zanemariti, već je treba držati pod kontolom. Optimističnim tonom smo počeli i priču sa doktorkom Vesnom Radulović iz Gradskog zavoda za plućne bolesti i tuberkulozu u Beogradu koja nam je objasnila šta je astma, kako se prepoznaje i leči.
– Astma je oboljenje koje se ne može sprečiti, ali se uz dobru kontrolu sa njim može kvalitetno živeti- naglasila je doktorka Vesna.
Astma je po definiciji hronično nezarazno zapaljenje disajnih puteva. Karakterišu je zviždanje u grudima, otežano disanje, stezanje u grudima, kašalj, posebno noću ili u jutarnjim satima. Javljaju se tokom prehlade, kada pacijen toseti jak miris ili u vreme kada su česte pojave alergija (proleće). Epizode otežanog disanja mogu da prođu same ili pacijent mora da uzme terapiju. Astmu je važno na vreme prepoznati jer ako se pogorša može da stvori velike probleme i onda zahteva bolničko lečenje.
– Znaci stanja u kome mora hitno da se raeguje su:prisutno zviždanje pri udisanju i izdisanju, veoma ubrzano disanje, nedostatak daha tokom razgovora ili otežan govor, osećaj panike, obilno znojenje, promena boje vrhova prstiju- kaže doktorka Radulović.
Napadi astme
U plućima ljudi koji imaju astmu, unutar malih disajnih puteva, je ograničen protok vazduha. Tokom napada astme, disajni putevi se čvrsto stiskaju i postaju upaljeni i natečeni. Napad se najčešće javlja na prisustvo dima, ozona, gasa ili plina u vazduhu, kao reakcija na hladnoću, visok pritisak, grinje, plesan, životinjsku dlaku, fizički napor, snažne emocije, stres.
Napad se može sprečiti tako što će se izbegavati sve ono što uzrokuje napad.
Kada pacijent oseti napad, on uglavnom sam zna kako da odreaguje uzimanjem terapije, ali ako je napad toliko jak, a pacijent ne zna da odreaguje, najbolje je pozvati hitnu pomoć.
Načini lečenja
– Većini bolesnika su potrebne dve vrste lekova za astmu. Svakom bolesniku su potrebni lekovi za brzo otklanjanje simptoma koji šire disajne puteve i koje bolesnik koristi po potrebi, dok je velikom broju bolesnika potrebno da redovno koristi lekove, koji deluju preventivno i štite pluća od nastanka napada astme.
U lekove koji deluju preventivno spadaju inhalatorni kortikosteroide koji deluju tako što smanjuju zapaljenski proces u sluznici bronhija. Oni deluju samo lokalno na nivou sluznice disajnih puteva, tako da nemaju neželjene sistemske efekte i bezbedni su za primenu i u trudnoći i dečjem uzrastu.
Kod bolesnika koji imaju laku perzistentnu astmu, njihovom redovnom primenom uspostavlja se potpuna kontrola bolesti.
Ukoliko se radi o težim oblicima astme, onda se u lečenje dodaju i dugodelujući bronhodilatatori. Najbolji rezultati, pa i potpuna kontrola astme, postiže se primenom lekova koji sadrže kombinaciju kortikosteroida sa dugodelujućim bronhodiatatorom.
Cilj lečenja astme je kontrola bolesti sa što manje medikamenata. Ukoliko se stabilnost astme održava najmanje tri meseca, moguće je postepeno smanjivati terapiju, sve dok se ne dođe do najmanje količine neophodnih lekova ili se u određenim slučajevima lakše astme preventivna terapija u potpunosti obustavi- kaže doktorka Vesna Radulović.
Život bez tegoba
– Cilj lečenja astme je život bez tegoba. O dobroj kontroli astme govorirmo kada je potreba za lekovima, za brzo otklanjanje tegoba, veoma retka (manje od dva puta nedeljno) i kada noćni simptomi astme nisu prisutni – naglašava doktorka Radulović.
Zato ne zaboravite, uz redovnu terapiju i kontrole, život pacijenata nema ograničenja. Dokaz za ovo su i mnogi sportisti poput vaterpoliste Andrije Prlainovića i fudbalera Dejvida Bekama koji su postigli neverovatne uspehe u svojoj profesiji.
Uspešno ste se prijavili
