Tako je u Beogradu organizovana „Klinika na otvorenom“ gde su građani mogli da izmere pritisak, holesterol, šećer, ali i da dobiju savete od naših stručnjaka na koji način sa sačuvaju srce, ili ako već imaju problema kako da reše isti.
Nažalost, statistički podaci pokazuju da nismo na slavnom mestu kada je bolest srca u pitanju. Mi spadamo u grupu zemalja, kojih je jako malo u svetu, gde je smrt od kardiovaskularnih bolesti na prvom mestu, pa tek onda od karcinoma.
Dr Predrag Mitrović, Foto: Jakov Simović
– Činjenica je da se poslednjih 10 godina ta statistika menja, preventiva upoznavanja ljudi kako mogu da se zaštite od infarkta, kao što i ovaj skup ima za cilj, utiče na svest ljudi da promene stil života i ne dobiju kardiovaskularnu bolest. Svakako da postoje stvari koje ne možemo da promenimo, a to je nasledna predispozicija. Ono što možemo da uradimo jeste da promenimo svakodnevni način života, odnosno da ne jedemo masno i slatko, da izbacimo pušenje, da ne zapustimo šećernu bolest ukoliko je imamo i da povećamo fizičku aktivnost – savetuje dr Predrag Mitrović, kardiolog.
Ipak, oni koji su preživeli infarkt moraju da se pridržavaju određene terapije. Tako pored obaveznih lekova za sniženje krvnog pritiska i nivoa holestorola u krvi, najvažnija grupa lekova koja se koristi posle infarkta miokarda su antitrombocitni lekovi, koji sprečavaju zgrušavanje krvi i nastanak novih trombova.
Foto: Jakov Simović
Upravo kada je reč o tim lekovima, u Srbiji se pacijenti i dalje leče starijim lekovima koji su manje efikasni, kako u akutnoj fazi bolesti, tako i jednogodišnjoj i dugoročnoj prevenciji infarkta, koji više nisu lekovi prvog izbora prema svetskim smernicama za lečenje.
– Mi imamo terapiju kao svuda u svetu, kao u najrazvijenijim zemljama. Ipak, postoji kod nas problem jer lekovi koji su najsavremenija terapija nisu besplatni odnosno još uvek ne mogu da se uzmu na recept. To je suštinski problem. Imamo lekove koji su najbolji, ali ne mogu svi da ih priušte sebi. Naravno da je lek iz prethodne generacije isto tako dobar, tako da oni koji nemaju novca nisu uskraćeni jer su i ti lekovi sasvim dovoljni – objašnjava Mitrović.
SIMPTOMI INFARKTA
Kako navodi dr Mitrović, najčešće se javlja bol u grudima koji počne da se širi obično ka levom ramenu i levoj ruci. Često ide taj bol i ka plećki, odnosno kičmi i može da se širi ka vratu. Ipak, trećina ljudi ne oseti nikakve simptome, odnosno imaju neku nelagodnost koja se nigde ne širi ili ih boli samo vilica ili rame, pa te simptome ne povežu sa srcem i tu se gubi dragoceno vreme. Kada imate srčani udar trebalo bi što pre da dođete do bolnice, i da dođete do prave terapije odnosno stavljanja stentova.
Da je infarkt „tihi ubica“ i da često njegovi simptomi nisu specifični dokazali su i Borislav Lubardić i Predrag Slijepčević, pacijenti koji su već preživeli isti.
Lubardiću je danas tačno 10 godina od kako je došao u bolnicu i dobio ovu dijagnozu. Kako navodi, danas se oseća odlično, a ni tada pre tačno jedne decenije nije imao neke značajnije simptome. Jedino na šta se žalio jeste da ga bole leđa, ali je to uvek povezivao sa dugim sedenjem i viškom kilograma.
Lubardić Foto: Jakov Simović
– Tada sam baš nezdravo živeo, to znači da nisam isključio ništa od poznatih faktora rizika da dobijete infarkt. Pored toga, kod mene je genetika strašno izražena za ovu dijagnozu. Čak i kad sam dobio infarkt nisam imao neke smetnje u smislu da se penjem negde pa da se zadišem, ma mogao sam na peti sprat da nosim orman, ali eto snašlo me je. Danas savetujem sve da slušaju svoje telo i da ne preteruju ni u čemu – kaže Lubardić.
Foto: Jakov Simović
Sa druge strane Predrag Slijepčević je čovek koji bi moga da se nazove medicinskim fenomenom. On je preživeo četiri leukemije i dva infarkta. Danas je čovek koji ima četiri stenta u srcu.
– Infarkt ne morate da predosetite ni na koji način. Recimo ja sam se budio ujutru toliko natečen da sam imao slojeve kože na licu, sav smežuran. Kada sam došao kod doktora svi smo se bazirali na simptome oko leukemije. Tek kasnije smo otkrili o čemu se radi. Ono što je bitno reći jeste da ako se brzo reaguje i dođe na vreme onda ne ostaju prevelike posledice. Sve što morate da radite posle infarka lekar će vam objasniti, na vama je samo da prihvatite ili ne prihvatite savet. Ukoliko ga prihvatite osećaćete se mnogo bolje, ako ne privatite dobićete vrlo brzo drugi infarkt kao što je bio slučaj sa mom – savetuje Slijepčević.
Pročitaj još:
Ova bolest je prva po smrtnosti u Srbiji: Slušaj svoje srce, spreči infarkt na vreme!
Simptomi srčanog udara kod žena: Stres je jedan od glavnih uzroka!
Uspešno ste se prijavili
