Blogerka, Sidni Gejtvud je objavila pismo za sve očeve i ono je odjeknulo i proširilo se van granica Amerike, odakle je ova majka. Reči koje je uputila muževima širom sveta su našle put do istih i to velikom brzinom kako to i ide kada je internet u pitanju. Reakcije su više nego pozitivne, ali i dosta emotivne, jer je navela mnoge da se zapitaju šta je sa njihovim uspomenama, kako ovo nisu ranije pročitali i tome slično.
Reći ćemo vam da bi bilo dobro da poslušate njen savet koliko već danas i uzmete telefon u ruke. Ne gubite vreme, već se usresredite na životne vrednosti koje mnogo znače i koje će tek dobiti na težini kada prođu neke godine i pojave se bore na licima. Kada pročitate njen blog biće vam jasno o čemu pričamo.
Foto: Profimedia
Prenosimo pismo u celosti.
„Dragi očevi,
Znam da trenutno držite telefon u rukama. Verovatno vam je uređaj uvek u ruci ili bar džepu, svima nam je. Učinite joj uslugu i fotografišite je češće. Ne, ne mislim na „skrinšotove“ smešnih stvari koje ste videli na Tviteru. Govorim o više njenih fotografija. Pričam o majci vaše dece. Ljubavi vašeg života. Onoj koja se jako trudi da zajedno sa vama drži vašu vrednu porodicu na okupu .
Više je fotografišite.
Gledala sam skoro svoj telefon i videla da imam na hiljade fotografija svoje dece sa suprugom, a jako malo sebe sa njima. To je skroz moja krivica. Uvek sam ja ta koja je iza kamere i nedozvoljavam mu da me fotografiše. Uvek mislim da treba da se došminkam, da se potrefi pravi ugao za fotografisanje, jer imam savremeni „mentalitet društvenih mreža“. Uvek pomislim da će negde biti objavljeno da će i drugi videti tu fotografiju.
Ne mora tako da bude! Potrebne su nam fotografije na kojima sam i ja. Volim fotografije svoje dece, zahvalna sam na tome, kao i na onima gde je moj suprug sa njima, ali je jako važno da nas dvoje bude na fotografijama sa decom, da budem i ja tu.
Očevi, ukoliko imate supruge kao što sam ja, jedno veče kada legne da čita priču vašoj ćerki, dohvatite svoj telefon i samo fotografišite momenat.
Bez upozorenje.
Bez poziranja.
Samo fotografišite.
Kad u kuhinji razgovara sa vašim sinom o tome kakav mu je dan bio, fotografišite.
Ukoliko se valja sa decom po podu, pomaže im oko domaćeg zadatka, fotografišite.
Vreme leti i naše bebe brzo rastu. Dok se okrenemo oni će se pakovati za fakultet i napuštati naše domove.
Fotografišite.
Jednog dana će ona nestati i sve što bude deci ostalo biće uspomene.
Fotografišite.
Foto: Profimedia
Fotografišite ne bi li im pokazali i ljubav koju je ona gajila prema njima. Fotografišite da bi deca znala koliko je uvek bila blesava. Fotografišite kako bi videli koliko je bila lepa. Nije važno da li je u pidžami ili neoprane kose, molim vas fotografišite.
Moja mama je umrla kada sam imala 20 godina i sve što imam su fotografije. Gledam često fotografiju na kojoj smo nas dve, ona me drži i smeje se nečemu slatkom što sam ja izgleda rekla . Zumiram fotografiju, gledam joj ruke, šake, ne bi li primetila da imamo iste sada kada sam ja njenih godina.
Takve stvari ne možete selfijem da uhvatite.
Znam da ne razmišljate o tome, ali kada pomislite ne brinite ni oko čega drugog, samo fotografišite
Vaša deca (i supruga) biće vam zahvalni jednog dana.“
Na ovo nemamo šta da dodamo, možemo samo da zahvalimo Sindi što je ovim putem podigla svest o značaju beleženja porodičnih uspomena i fotogafisanju dala pravi smisao.
Pročitaj još:
Samo MAME razumeju ono što nije izgovoreno: One zaslužuju posebnu ljubav i pažnju svaki dan!
Fotografije koje mame osmeh: Simpatičan opis roditelja o tome kako izgleda život sa i bez dece
Ženska trudnoća iz muškog ugla: Ovako partneri doživljavaju vaše drugo stanje!
Uspešno ste se prijavili
