Odri Hepbern je glumica koja nikog ne ostavlja ravnodušnim, kako svojom pojavom tako i svojom glumom. Filmovi u kojima je igrala uglavnom spadaju u klasike. Replike iz filmova: „Praznik u Rimu“, „Sabrina“, „Šarada“ se i danas prepričavaju, ali „Doručak kod Tifanija“ je definitivno filmsko ostvarenje koje je postavilo nove granice na mnogim poljima. Posle tog filma crna haljina i biseri dobijaju na značaju, kao i šeširi, damske rukavice, velike naočare, ali i romantika.
Lepog izgleda, nežnih crta lica i „toplih“ očiju, ova dama nije baš imala srećno detinjstvo, što možemo da zaključimo prema intervjuima koje je davala za strane medije.
Naime, Odri je dete razvedenih roditelja i često je isticala da taj period u životu smatra najtraumatičnijim. Otac je bio pripadnik nacista i napustio ih je 1935., a ona je ostala sa majkom. Kao mala bila je „žrtva“ velikog kašlja koji joj je majka lečila primitivnim metodama koje su podrazumevale neke udarce, pošto je bila deo sekte koja nije podržavala medicinu.
Sve to je stoički Odri izgurala, ali želja da nađe svog oca je tinjala u njoj sve vreme. Kada je sa 25 godina postala dovoljno zrela da shvati da njen otac nije nju napustio zato što je ne voli, smogla je snage da ga potraži i uspela je u tome. Star, bolestan i umoran je živeo u Dablinu u Irskoj. Zbližili su se i ona ga je izdržavala do kraja života. Taj gest govori u prilog njenoj velikodušnosti.
Foto: Profimedia
Odrasla je u Belgiji i spadala u „viši sloj društva“ jer su njeni roditelji imali dobro poreklo koje se sastojalo iz kraljevske krvi sa majčine strane. Tečno je pričala engleski, holandski, španski, francuski i italijanski jezik.
Majka je primetila da je Odri povučenija devojčica zbog čega odlučuje da je upiše u engleski internat ne bi li se družila sa vršnjacima, i to je bio dobar potez. Tamo je pohađala i školu baleta, oslobodila se i stekla prijatelje. U jednom periodu života, tokom drugom svetskog rata, obolela je od anemije i kako joj se čitav metabolizam poremetio, ostala je i u poznim godinama mršava i nosila se sa raznim „boljkama“ koje je gladovanje u mladosti nosilo sa sobom.
Do svoje smrti (1993. godine) je bila borac za ljudska prava.
Foto: Profimedia
Što se tiče filmografije, ona se bavila raznim poslovima dok nije došla u ruke velikog Holivuda, od modela, preko plesačice, pa sve do balerine… ali kako je pričala, ona nikad nije bila osoba koja „kuka“ nad svojom sudbinom. Mama joj je šila lepe haljine, pa nemaština u kojoj su živele nije mogla da dođe do izražaja.
Godine 1948. je započela glumačku karijeru malom ulogom u dokumentarnom filmu „Holandija u sedam lekcija“, a 1951. je dobila prvu značajniju ulogu u filmu „Priče mladih supruga“. Nakon toga se seli u Ameriku i odlučuje da se posveti glumi iz čisto finansijkih razloga, da bi majci pomogla. Međutim, za kratko vreme ona postiže neverovatne uspehe i već 1954. godine dobija Oskara za najbolju žensku ulogu u filmu „Praznik u Rimu“.
Od tada njena karijera ide uzlaznom putanjom.
Ali njen privatni život proživljava turbulencije. Zaljubljivala se, odljubljivala, venčavala, razvodila, imala je čak i dva pobačaja, a jako je želela decu i to joj se i ostvarilo. Ima dva sina iz dva različita braka, Šona i Luku.
O tome koliko je bila cenjena i poštovana kao glumica i kao dama govore sledeći podaci: Amerikanci su snimili biografski film o njenom životu, 2003. godine je izdata poštanska markica sa njenim likom u Americi, uvrstili su je među 100 najvećih filmskih zvezda svih vremena, kao i među 50 najlepših ljudi na svetu.
Foto: Profimedia
Sahranjena je 1993. godine u Švajcarskoj i dan danas je njen grob jedan od posećenijih, sveže cveće je tamo.
Pročitaj još:
Karolina Herera kraljica stila: Od malih nogu navikla na lepo i kvalitetno!
Sudbina kroji svoje: Ova glumica danas puni 80 godina, a njen život krije neverovatnu priču!
Jedna od najinteligentnijih glumica Holivuda: Život Dženifer Koneli je kao scenario za dobar film!
Uspešno ste se prijavili
