Pisac Nil Donald Volš (74) napisao je više od 30 knjiga duhovnog karaktera i kako on kaže, sve te misli koje je pretočio u knjige su „nadahnute od Boga“. Njegova misija jeste da „probudi“ ljude i pomogne im da nađu unutrašnji mir i trajnu sreću, što bi trebalo da bude misija svakog od nas.
Danas, kada svi živimo „brzo“, stiče se utisak da mnogi uzimaju život „zdravo za gotovo“, „mešaju se lončici“ i zaboravljaju se prave životne vrednosti. On nas samo podseća na sve to, jer misli da svako to zna, samo nije utišao svoje misli pa ne može da čuje.
Foto: Promo
Prva knjiga, „Razgovori sa Bogom“, razbila je mnoge tabue, bilo da se ljudima sviđa ili ne, reakcija je neminovna, ne ostavlja nikoga ravnodušnim. Knjiga daje odgovore na pitanja koja „muče“ sve nas i kada biste otvorili bilo koju stranu pomenutog štiva sigurno biste naišli na nešto što biste i vi pitali „nekog gore“, samo se možda ne usuđujete. Iznenadilo bi vas koliko su odgovori jednostavni i shvatljivi, samo je pitanje koliko ste vi „otvoreni“ za iste.
Lični razvoj je put do mirnog i srećnog života i to nije priča koju „tamo neko priča“, već stanje koje svako od nas može da dostigne ukoliko želi. Možda niste dovoljno jaki da pokrenete proces sami? Ništa strašno. Dešava se. Svi smo mi ljudi puni raznih uverenja koja se talože u nama od rođenja, ali dobra vest je da to može da se promeni. Opet kažemo, ukoliko mislite da ne možete sami, Nil Donald Volš stiže u Beograd 31. marta. Održaće veliki seminar u Beogradu pod nazivom „Promenite svoje emocije, pre nego što one promene vas“.
Foto: Promo
Mi smo imale čast da povodom toga razgovaramo lično sa njim. Oči u oči.
Da li ste uzbuđeni što dolazite u Beograd?
Jesam naravno. Bio sam ja već jednom u Beogradu, pre možda 15 godina, ali se radujem ponovnom dolasku.
Seminar u Beogradu će trajati osam sati, da li možete da mi kažete na koji način će biti koncipiran?
Nadam se da ću moći da podelim sa ljudima šta je to što svako od nas može da uradi individualno kako bi se došlo i do kolektivnog „buđenja“. Podeliću sa ljudima 16 „postulata“ koji mogu da uvećaju želju za životom. Tu listu doživljavam vrlo fascinantnom. Svaku stavku ćemo zajedno ponaosob da prođemo i diskutujemo o njoj, tako da ljudi mogu da dobiju smernice za svoju ličnu duhovnu evoluciju.
Da li mislite da je osam sati dovoljno za nečiji lični razvoj, duhovni rast?
Osam sati može da bude dovoljno da se podele fundamentalne, osnovne stavke, koje mogu da pomognu dalje, u vezi sa raznim pitanjima i odgovorima koje zanimaju ljude. Trebalo bi da imamo dovoljno vremena da pričamo o tome. To su neki glavni koraci koji treba da načine oni koji žele da nešto promene u svom životu, ličnom duhovnom procesu.
Danas se stiče utisak da mnogo ljudi želi „instant, brzu sreću“, ali ključ je u procesu, zar ne? Da se zavoli „putovanje“?
Potpuno se slažem. To što se zove „brza sreća“ smatram da odlazi isto tako brzo kako je i došla. To je dosta „plitka“ sreća, dođe i ode, čak nekad i nekoliko puta u toku jednog dana. S druge strane, trajna sreća, ono dublje osećanje sreće jeste unutrašnji mir i radost koja traje večno. Generalno, treba malo više vremena da se to postigne, jer većina ide tim putem polako, korak po korak, baš kao i ja.
Koji su to koraci? Koje su vaše „tajne“ za vođenje ispunjenog života i da se zavoli proces življenja?
O tome ćemo najviše da pričamo na seminaru i to je nešto o čemu pišem u knjigama. Napisao sam devet knjiga „Razgovora sa Bogom“ sa tom temom i vrlo sam rad da podelim kako sam ja do tih koraka došao, da pokušam da približim ljudima svoje iskustvo.
Foto: Promo
Sad smo pomenuli knjige pa mi se nameće pitanje šta mislite da dolazi prvo: Inspiracija za pisanje ili odluka da se piše?
Kod mene je prvo došla inspiracija. Odluka može da bude deo procesa koji prati inspiraciju. Vrlo interesantno pitanje moram da priznam, mi u Americi pitamo, šta dolazi prvo: „jaje ili pile?“. Ako ćemo da gledamo kroz moj primer, ja jednostavno čekam da budem inspirisan. To se desilo sa svim knjigama pa i u avgustu 2016. godine kada sam bio inspirisan da napišem poslednju u nizu knjigu razgovora: „Razgovori s Bogom- probuđene vrste“. Kod mene je jasno, pisaću do kraja života, ne moram da donosim iznova odluke što se toga tiče, to je već odlučeno.
Vaša prva knjiga je promenila mnogo života, a kako je to uticalo na vaš?
Ta knjiga „Razgovori sa Bogom – knjiga 1“ mi je donela mir, otkrivanje ličnog identiteta, kao i duboki osećaj da ispunjavam svoju svrhu. Zatim, shvatio sam definiciju uspeha i šta je to uopšte uspeh u životu. Poboljšala mi je odnose sa drugim ljudima, podigla sve to na viši nivo. To su neke glavne promene koje su ti „razgovori“ uneli u moj život.
Vrlo često ističete koliko je to što ste živeli godinu dana kao beskućnik promenilo vaš pogled na život, zanima me kako se danas osećate kada vidite beskućnike?
Kada vidim beskućnike ponašam se onako kako bih voleo da su se ljudi ophodili prema meni te godine na ulici. Danas stanem i popričam sa njima, dopustim im da uvide da ih ja prihvatam, vidim, čujem, poštujem, želim da im stavim do znanja da su i oni ljudska bića kao svi mi. Uvek se trudim da pomognem koliko mogu u tom trenutku. Uvek ponudim pomoć u vidu novca koji imam i koji mogu da delim sa njima. Jasno je da ne mogu sve da ih povedem u svoj dom, ali mogu bar da im ulepšam dan kada ih sretnem. Kad sam ja bio na ulici nije mnogo ljudi pomoglo, ali se sećam nekoliko njih koji jesu.
Da li mislite da davanjem priloga beskućnicima podržavamo takav način životnog izbora ili je to jednostavno lep gest koji svako od nas treba da napravi kad je u mogućnosti?
Ne mislim da pomaganje u bilo kakvom obliku može da bude loše. Mnogi to ne vide kao izbor, već kao ishod, splet nesrećnih okolnosti. Svakako, ne vidim da pomoć „podržava“ neproduktivan stil života, već mislim da je lep gest koji može da vrati tom čoveku veru u život i u ljude.
Da li možete da nam ukratko ispričate kako je došlo do toga da postanete beskućnik u svojim pedesetim? Koje emocije ste tada osećali?
Imao sam saobraćajnu nesreću u kojoj sam povredio vrat pa nisam mogao da radim. Izgubio sam posao i počeo sam da živim od ušteđevine koju sam imao. Onda sam u jednom trenutku ostao i bez toga. Nosio sam dugo kragnu za vrat i niko nije hteo takvog da me zaposli jer su poslodavci bili u strahu da mi se stanje ne pogorša i da će morati da plaćaju moje zdravstveno osiguranje. Osiguravajućoj kući je trebalo oko dve i po godine da reši moj slučaj i da me isplati. A kada vam nestane sav novac koji imate, ostanete na ulici. Napravili su čak i film o tom periodu mog života, zove se „Razgovori sa Bogom“, postoji na Jutjubu, tu su odgovori na mnoga pitanja u vezi sa ovom pričom.
Da li se vama sviđa film, mislite da je verno prikazana vaša priča?
Da, mislim da su uradili dobar posao.
Koja je najveća lekcija koju ste naučili u tom periodu?
Naučio sam da ja nisam ono što sam mislio da jesam. Nisam svoje telo i um, već duša u telu i sa umom. Shvatio sam da mi dosta stvari, za koje sam mislio da mi trebaju za sreću u životu, zapravo ne trebaju (dobra kola, velika kuća..). Moje razumevanje o tome šta je potrebno za sreću se korigovalo. To iskustvo me je naučilo šta je zaista važno i na tome sam mnogo zahvalan.
Kada smo se dotakli zahvalnosti, recite nam kako da održavamo fokus na „zahvalnosti“ ukoliko mislimo da nas realnost demantuje?
Drago mi je da ste to pomenuli. Vi mislite da vas demantuje, to je „caka“. Kada shvatimo ko smo zapravo i zbog čega smo ovde gde jesmo mi znamo da nas život nikada ne demantuje. Mi treba da budemo zahvalni jednostavno što smo živi i što imamo sva iskustva koje nam život nudi kako bismo kroz njih iskusili ko smo mi. Zahvaljujući tome mi jedino možemo da otkrijemo naš pravi identitet i tada postajemo istinski zahvalni na svakom času, danu… Mi svi stavljamo fokus na tome kako nas „život demantuje“ umesto na ono šta nam ta iskustva donose i koliko su nam značajna.
Foto: Promo
Da li možemo da kažemo da je zahvalnost prva lekcija koju svi treba da savladamo na putu do unutrašnjeg mira?
Možda bolje da kažemo da je „prva lekcija“ da se nauči kako da se bude „tih sam sa sobom“, čak iako je to samo deset minuta dnevno, a zatim ide zahvalnost. O tome ću takođe diskutovati na seminaru. Neki to zovu meditacija, ali to je samo nalaženje unutrašnjeg mira, mogućnost da oslušnete svoje misli i emocije. Nekoliko je načina da se to postigne, ali o tome ćemo u Beogradu.
Kada vi osećate da imate loš dana, koja je to rečenica koja vas „podigne“?
„Hvala ti Bože što mi pomažeš da shvatim ko sam i zašto sam ovde na Zemlji!“.
Lepo, zvuči umirujuće.
Jeste. Shvatio sam da život ustvari nema nikakve veze sa mnom. U prvoj knjizi sam pitao „Boga“, zašto je život tako težak, pun nekih izazova i rečeno mi je: Ti misliš da se život vrti oko tebe, ali to nema veze sa tobom već sa svima sa kojima dođeš u kontakt i sa načinom na koji dodirneš tuđe živote. Jednostavno je, nije sve o meni. Kada sam počeo da razumem to što mi je rečeno, moj život je počeo da se menja. Na to uvek podsetim sebe kada se osećam tužno.
Dobro je znati da i vi imate „loš dan“. Svi misle kako su ljudi koji pronađu svoj mir i koje okolina zove „duhovnim ljudima“ stalno nasmejani.
Ne bih sebe nazvao „duhovnim čovekom“, ja sam normalna osoba kao svi ostali. Samo sam došao do različitih spoznaja koja su mi pomogla da lakše idem kroz život, da koračam u miru i sa mnogo radosti.
Volela bih da spomenemo ljubav, emotivne odnose. Da li mislite da svi treba da imamo definiciju ljubavi i njoj da težimo, da je tražimo, ako je tako koja je vaša?
Na ovo pitanje Nil je uperio u kameru svoj mobilni telefon na čijem ekranu je stajala fotografija njega i njegove supruge Em. Odmah je rekao da je to njegova prelepa supruga i da je to za njega definicija ljubavi!
Predivno
Jeste. Ona je predivna i iznutra i spolja. Znate, ljubav je iskustvo u kojem ne postojimo samo mi. To je trenutak kad se sve okreće toj drugoj osobi i osećanju da volimo i da smo voljeni. Mi koristimo odnose kao „oruđe“ pomoću kojeg spoznajemo sebe i pomažemo drugoj osobi da isto to iskusi. Putujemo zajedno.
Ovim smo i završili naš razgovor jer bi bilo suvišno da se bilo šta doda.
Do nekog narednog viđenja Nile.
Karte sa seminar Nila Donalda Volša u „Štark areni“ možete da kupite na svim prodajnim mestima Eventima kao i u turističkoj agenciji Mediteraneo (Hajduk Veljkov Venac 4).
Vidimo se.
Pročitaj još:
Da SREĆA bude vaša navika: Lekcije života svako može da savlada, samo dovoljno jako verujte u njih!
Da SREĆA bude vaša navika: Barem jednom dnevno od srca kažite HVALA, primetićete promene!
Uspešno ste se prijavili
