Praznici su vreme koje se provodi sa porodicom i istovremeno prilika za prijatno druženje sa prijateljima.
Tradicionalno, bogata trpeza predstavlja gotovo nezaobilazni sastavni deo prazničnih gozbi, a sa unosom hrane i konzumacijom alkoholnih piće se često preteruje, što ima za posledicu osećaj otežanog varenja.
– Hrana koja se konzumira u vreme slavskih i prazničnih trpeza, ali i van njih je vrlo često izuzetno kalorična (masna i jaka), tj. izrazito teška za varenje. Na srpskoj trpezi vekovima je dominirala hrana puna celuloze, a treba naglasiti da naš digestivni sistem nema mogućnost varenja takve hrane svakodnevno – kaže mr sci dr Tatjana Cvejić Pašić, za naš portal.
Procena je, da u tom periodu, bar svaka četvrta osoba ima simptome dispepsije. Dispepsija je stručni naziv za osećaj bola ili nelagodnosti u gornjem delu trbuha koji je povezan sa uzimanjem hrane i može biti praćen osećajem nadutosti, mučninom, podrigivanjem ili pojačanim gasovima. Dispeptične tegobe su nespecifične i mogu biti rezultat mnogobrojih oboljenja digestivnog trakta kao što su ulkusna bolest želuca i dvanaestopalačnog creva, oboljenja žučne kese ili gušterače, ali i bolesti tankog creva.
Međutim, dispeptične tegobe najčešće nemaju jasan razlog, što samo po sebi ne znači da se ne radi o ozbiljnom problemu koji u značajnoj meri utiče na kvalitet života.
Dispepsija se češće javlja u mlađem životnom dobu. Osobe sa takvim tegobama često same posežu za lekovima ili pomoćnim lekovitim sredstvima u nadi da će njihovi problemi brzo i lako proći – tek se svaka četvrta osoba obraća lekaru za pomoć.
Lečenje dispepsije može biti jednostavno, ali nekada zahteva i složeniji dijagnostičko-terapijski pristup.
– Loše životne navike i nedovoljno kretanje, uz konzumiranje visoko energetskih napitaka i visoko kalorične hrane, dovelo je do značajnog porasta metaboličkog sindroma, odnosno veoma se povećao broj pacijenata koji boluju od Dijabetesa Melitusa tipa 2 (DM tip 2) i hipertenzije (HTA). Procena je da oko 35% pacijenta koji imaju DM tip 2 ima i poremećaj egzokrine funkcije pankresa – objašnjava mr sci dr Tatjana Cvejić Pašić, za naš portal.
Foto: Profimedia
U principu, promena životnih navika kao što je konzumacija manjih i češćih obroka, dovoljno vremena izdvojenog za svaki obrok, izbegavanje određenih namirnica čijom razgradnjom nastaju gasovi (fermentacija), izbegavanje tzv. „brze hrane“, grickalica i gaziranih pića, kod većine osoba dovodi do poboljšanja simptoma.
S obzirom na to da je u osnovi poremećaja neretko funkcionalni (ne pravi) nedostatak enzima koji učestvuju u razgradnji unetih namirnica, terapija lekovima koji pomažu varenje hrane i njenu apsorpciju mogu biti od pomoći.
– Preparati pankreasnih enzima mogu poboljšati varenje, smanjiti osećaj nelagodnosti u stomaku, težinu, mučninu i preteranu nadutost. Neophodno je konsultovati lekara ili farmaceuta o indikacijama i načinu upotrebe. Važno je napomenuti da većina preparata pankreasnih enzima ima pogodan bezbednosni profil i malo nezeljenih efekata. Treba naglasiti da pacijenti koji su imali operaciju žučne kese, operaciju želuca i dvanaestopalačnog creva imaju veću potrebu za pankreasnim enzimima. Tada kod pacijenta nema ili adekvatne količine žuči za varenje masti ili hrana zbog operativno skrećenih organa brže propasira, te izlučeni pankreasni enzimi nemaju dovoljno vremena niti adekvatnu PH vrednost za delovalje. Naravno svi pacijenti koji imaju hronični pankreatitis imaju potrebu za stalnom nadoknadom pankreasnih enzima. Neophodno je napomenuti da ukoliko tegobe perzistiraju uprkos upotrebi pankreasnih enzima, pacijent se mora obratiti svom lekaru i uraditi laboratorijske analize, pregled stolice, ultrazvučni pregled abdomena radi isključivanja drugih bolesti – zaključuje mr sci dr Tatjana Cvejić Pašić, za naš portal.
Pročitaj još:
Samo je jedan dvostruko vredan: Ovo su razlozi zbog kojih treba uz antibiotik da uzimate probiotik!
Uspešno ste se prijavili
