Bilo smo tri godine u vezi i volela sam ga neizmerno. Sve sam radila kako bi on bio zadovoljan, ipak često sam se i dalje osećala usamljeno i bilo mi je potrebno više nežnosti. Kad god bih to pomenula, on mi je govorio kako sam nezahvalna i ja bih se povukla jer možda stvarno nisam u pravu.
Preispitivala sam sebe, ljubav, filozofirala sa drugaricama po ceo dan ali i dalje mi neke stvari nisu bile jasne. Mislila sam da sam veliki romantik i da ja možda zaista od ljubavi tražim previše.
Jednog dana sam na jednom američkom sajtu, pronašla ovo pismo tačnije blog psihoterapeuta Atene Štajk i shvatila pravu istinu.
Ona je napisala pismo u muškom rodu i na neobičan način predstavila sve želje i razmišljanja jednog sebičnog muža:
„Draga moja saučesnice u zavisnosti,
Ovo što ću ti reći ne bih ti inače nikad rekao, jer bi to značilo da izgubim glavni izvor zadovoljstva u životu – igru „pobednik dobija sve“. A baš je to ono što i tebi pomaže da nosiš moj teret u ovoj vezi.
I baš je u tome stvar.
Kad ti kažem „volim te“, mislim da volim to koliko se upinješ da mi se svidi sve u vezi s tobom, to što sam centar tvog života, to što želiš da me usrećiš i što nikad od mene ne očekuješ da i ja radim to isto.
Volim tu moć koju imam da uživam u tvojoj prijatnosti, u tvojoj želji da budeš ljubazna, volim to uživanje koje osetim kad god se pokažem ogromnim u poređenju s tobom, kad god iskoristim svaku priliku da se ti osetiš mala i beznačajna.
Volim to osećanje kako si slaba, ranjiva, emocionalno krhka, volim da gledam s visine na tu tvoju detinjastu nevinost koja je u mojim očima puka slabost.
Volim taj osećaj moći da te „uvežbam“ da se osećaš „šašava“ kad hoćeš da razgovaramo o temama koje mene uopšte ne interesuju i da, vremenom, sve manje očekuješ od mene dok ja od tebe očekujem sve više.
Volim lakoću s kojom ostajem u centru tvoje pažnje, volim kako se trudiš da odagnaš svaki moj bol (nikad svoj!) i volim što – šta god radila – ne možeš nikad da me dovoljno voliš, dovoljno poštuješ i dovoljno uvažavaš… (Nije bitna bliskost, nije bitna empatija, nije bitna emocionalna veza koju želiš, nije bitno čime sam te povredio ili uvredio, nije bitno koliko malo vremena provodim s tobom, ili s decom, i tako dalje. Bitan je moj status, bitno je da TEBE stalno stavljam na TVOJE mesto, bitno je da tebe boli, a da se ti baviš mojim bolom. Jer ja sam superioran i ja polažem pravo na uživanje, divljenje i utehu, a ne ti, sećaš se?)
„Volim te“ znači da volim kako se osećam kad si uz mene, kad osećam kako mi pripadaš. Kao kad vozim neki dobar automobil, volim kako mi status zbog tebe raste u očima drugih, naročito kad drugi shvate koliko sam ja bolji od tebe. Volim i kad mi drugi zavide što te imam.
Volim moć kojom te teram da mi dokazuješ svoju ljubav i odanost, da stalno tražiš način da mi dokažeš lojalnost.
Foto: Profimedia
Volim što mogu tebe da okrivim kad god osetim potrebu da se oslonim na tebe, a naročito što si potrebna da hraniš moj osećaj superiornosti i iluziju moći. (Ništa u meni ne izaziva toliku ranjivost nego kad nemam kontrolu nad onim što može da ugrozi moj superiorni status. Zato me i nervira kad počneš da se žališ na to „kako“ se ponašam prema tebi, kao da još ne shvataš da treba da budeš srećna kako god da se ponašam – time ćeš pokazati da prihvataš moju superiornost. Naučiću te da prezireš potrebe slabih ljudi – „bliskost“ ili „emocionalnost“, baš kao što su i mene to naučili još u detinjstvu.
Volim što mogu za sekund da te učinim nesigurnom, naročito ako pokažem pažnju prema drugim ženama. Tada ću možda i pokazati nešto što tebi ne pružam, tek toliko da i ti počneš da moliš za ono što drugima tako lako dajem – komplimente, pažnju, izražena osećanja…
Volim što te uvek vratim kad zapretiš da ćeš otići, i to uz samo nekoliko mrvica koje ti bacim kad te neverovatno brzo ubedim da mi opet veruješ. Kad god pojačam svoj šarm, prevarim te da mi poveruješ da ću se ovog puta promeniti.
„Volim te“ znači da si mi potrebna, jer mi je potreban neko ko me neće napustiti, neko zbog koga ću se osetiti dobro kad god te nateram da se osećaš loše. Tako uspevam da utišam strah u sebi koji nikad neću priznati, slabost koju mrzim u sebi i zbog kojeg mrzim tebe.
„Volim te“ znači da volim kako oblikujem tvoja mišljenja i uverenja, kako kontrolišem tvoj um, kako misliš da sam tvoje čudo, tvoj spasilac, tvoj izvor života; volim kako se vraćaš meni kad god pokušaš da odeš.
Volim kako se zbog svega toga osećam kao neko božanstvo, volim kako me obožavaš, kako žrtvuješ sve kako bi meni to dokazala.
Volim kako mogu da te nateram da sumnjaš u sebe, da čak sumnjaš u svoj zdrav razum, da se trudiš da mi objasniš sebe, da se pitaš šta to s tobom nije u redu i da ne shvataš da ne možeš da usrećiš osobu koja moć i zadovoljstvo doživljava kad prezire druge.
„Volim te“ znači da volim svoj odraz u tvojim očima punim divljenja, da si moja droga zbog koje se osećam dobro, da si moja uvek posvećena publika, moj najveći fan i obožavalac. Tebe sam izabrao kao drogu jer, kad me pogledaš, osećam se kao nepogrešivi izvor svemoćnog znanja.
I volim kako, koliko god ti da moliš za ljubav i divljenje, koliko god da tražiš da ti se uzvrati istim vrednovanjem, to se neće dogoditi, bar dok ja držim konce u rukama. Zašto bih ih ispustio? Zašto, kad sam zavistan od uživanja koje osećam kad ti uskratim sve ono što bi ti dalo neki vetar u jedra i time pomoglo da mi odlepršaš? Uživam da ti ne dam onu nežnost koja ti je potrebna, da razbijem tvoj san i da onda sebi kažem „Nisam ja budala.“
Foto: Profimedia
Volim što mogu da kontrolišem sve tvoje pokušaje da me „prozreš“, jer svaku diskusiju mogu da preusmerim na pitanje – šta nije u redu s tobom? Zašto mi nisi zahvalna, posle „svega što činim za tebe.“
Volim i kako vešto uspevam da manipulišem drugima i pokažem im da sam ja „dobar“, a ti „loš“ partner u našoj vezi, jer se stalno nešto žališ, nikad nisi zadovoljna, uvek si sebična i tako u nedogled.
Volim kako mi je lako da ti kažem „ne“ kad želiš nešto što bi te učinilo još vrednijom u poređenju sa mnom, pa ti usmerim pažnju na moje potrebe i želje.
Volim kako mogu da utičem na tvoje misli i ambicije, koliko god da crpim energiju iz tvog života pa čak i izolujem od ljudi koji te vole i podržavaju.
Volim kad mi kažeš koliko te povređujem, a pri tome ne znaš da mi time zapravo podnosiš izveštaj o tome koliko su efikasne moje tehnike kojima ti pričinjavam bol.
A zapravo te mrzim jer mrzim i svoju zavisnost do tvoje pažnje i nežnosti, svoju potrebu da stalno vidim sebe u tim tvojim očima punim obožavanja, divljenja, oproštaja i spremnosti da ponovo padneš u moju zamku.
Kad ti kažem „volim te“, volim što ću ti ostati misterija koju nikad nećeš moći da rešiš. A nećeš moći jer ne znaš ili odbijaš da shvatiš da u ovoj igri pobeđuje samo onaj koji zna sva „pravila“. A glavno pravilo je da u mom svetu pažnja, ranjivost i izražavanje osećanja predstavljaju znake slabosti.
Zauvek ograničen u ljubavi, tvoj narcis
PS: Meni zapravo treba pomoć, ali ti ne možeš da mi je pružiš jer smo zavisni jedno od drugog. Samo terapeut sa iskustvom u radu s narcizmom može da mi pomogne i to ako mu ja zaista to dozvolim.“
Dakle, sve žene molim vas pročitajte ovo pismo. Ukoliko vas nejko tretira na ovaj način momentalno napustite takav odnos. Nemojte kao ja da potrošite tri godine misleći da niste dovoljno dobre, jer zaslužujete da neko voli svaki santimetar vašeg postojanja.
Verujte u sebe, verujte da zaslužujete ljubav i verujte da postoji muškarac koji će vam baš to i dati.
Pročitaj još:
Uspešno ste se prijavili
