Od previše obaveza, brzog načina života i manjka slobodnog vremena često zavoravljamo da bi naše zdravlje trebalo da bude na prvom mestu. A uslov za život bez dijagnoze prevashodno se svodi na zdravoj ishrani.
Kada se stiče navika da se hranimo zdravo, kako da naučimo kako se termički pravilno obrađuje hrana i u čemu najviše grešimo objašnjava nutricionista Dragana Šiljegović Filipović.
Verovali ili ne, da bi stekli naviku da se zdravo hranimo, trebalo bi još od najranijeg detinjstva da se pozabavimo ovom tematikom.
– Najbolji start za jednu edukaciju o hrani zapravo jesu vrtići, da se organizuju određene radionice na kojima bi se deci predstavilo kako izgleda zdrav obrok, ali svakako da se i van radionica uključe roditelji u sam program ishrane. Deca su ta koja treba da steknu dobru osnovu za zdravu ishranu, jer one navike koje mi steknemo u najranijem detinjstvu kasnije se prenose. Posmatrala sam decu iz osnovne škole koja se nalazi u mom kraju. Preko puta nje se nalazi pekara i svako dete će čim zazvoni za odmor otići da kupi picu ili neko testo koje nije zdravo. Možda ima nekolicina dece kojima roditelji pripreme užinu, međutim ta dece dožive neku vrstu zadirkivanja od strane druge dece, pa prestanu da nose užinu jer svi vole da su jednaki. Ta edukacija kod nas baš je zakazala i trebalo bi da se mnogo više radi na tome – kaže nutricionista.
Ona navodi da je Srbija kao nacija vodeća u svim hroničnim oboljenjima, a takva dijagnoza upravo je posledica loše ishrane koja se iz godine u godinu oponavlja, a čije efekte tek kasnije osećamo. U pitanju su loše navike.
Foto: Profimedia
Brz tempo života rezultira te loše navike u ishrani.
– Na našem tržištu postoji mnoštvo zdravih i kvalitetnih namirnica. Međutim može da se kupi kvalitetna namirnica, ali veliki broj ljudi ne zna da je upotrebi na adekvatan način. Vi možete da kupite organski proizveden krompir i da od njega napravite pomfrit i da ne napravite ništa za svoje zdravlje. Prvo ne znamo pravilno termički da obradimo hranu, a sa druge strane jasno mi je da savremeni tempo života ne dozvoljava da se posvetimo sopstvenoj ishrani – priča Šiljegović Filipović.
Većina ljudi pravu jednu veliku grešku u ishrani, a to je preskakanje prvog obroka, odnosno doručka.
– Ljudi se probude i odma kreću u radne obaveze ne razmišljajući o doručku. Vremenom primećuju promene raspoloženja tela, pad koncentracije, neraspoloženje, a to je posledica pada glukoze u organizmu i na taj način organizam javlja da mu fali „goriva“ – objašnjava nutricionista.
Ona naglašava da svako može zdravo da se hrani. Svesna je i sama da je većini radna nedelje prebukirana, ali svako ima barem jedan slobodan dan tokom nedelje.
– Tog dana ne podrazumevam da od jutra do mraka budete u kuhinji pored šporeta i da kuvate obroke za celu radnu nedelju. Ali može da se pripremi nekoliko obroka: da skuvate integralni pirinač koji može da vam posluži pet radnih dana, da ga stavite u vakumskoj posudi. Možete da skuvate kinou, da pripremite teglu u kojoj ćete da stavite ovsene pahuljice koje ćete da prelijete vodom i ujutru kad ustanete dodate suvo voće, čia semenke ili šta već volite i već imate spremljen obrok. Možete isto tako da obarite karfiol, kratko ga izblanširate i u toku nedelje možete da ga dodajete kao prilog uz meso ili ribu… – savetuje ona.
Foto: Profimedia
Trebalo bi da se hranimo raznovrsno, kako bismo se hranili zdravo. Problem je što mnogi građani misle da je dovoljno da jedu voće ili povrće i to je to, zdravo se hrani. Drugi problem je i to što je sada u trendu hraniti se jednom vrstom namirnica, ili izbacivati iz ishrane jednu vrstu namirnica.
– Mislim da treba da jedemo sve, i ugljene hidrate i belančevine i proteine. Nisam pobornik ishrane koja podrazumeva samo jednu grupu hrane. Prosto našem organizmu su potrebne te namirnice, samo je bitno da ih pravilno raspodelite. Osim toga, često nasedamo na marketinške trikove i kupujemo proizvode na kojima piše ‘fit’ i slično, misleći da njih možemo da konzumiramo u neograničenim količinama. „Oni su bez šećera, nemaju kalorije“ česte su rečenice kupaca ovakvih proizvoda. Hoću da naglasim da mora da se vodi računa za koga je to dobro. Ne može isti proizvod da koristi zdrava osoba i osoba sa npr. kardiovaskularnim problemima – savetuje Šiljegović Filipović i navodi da je rezultat toga to što naše stanovništvo nije naučilo da čita deklaracije ili ako ih čitaju ne razumeju šta piše, pa je tako za većinu pojam trans masti nepoznat.
Svako ko želi može da reguliše svoju ishranu i time poboljša zdravlje ili spreči eventualne zdravstvene probleme. Samo malo vremena da odvojite i da se posvetite planiranju svog dnevnog jelovnika.
– Naravno pored toga je i fizička aktivnost neizostavna. Vi možete zdravo da se hranite, ali ukoliko imate usporen način života i ne krećete se dovoljno onda rezultati nisu sjajni. Znači i tu treba da postoji balans – zaključuje nutricionista.
Ukoliko ne možete da trenirate, verujemo da uvek imate vremena za neku šetnju, pa makar to bilo i na putu od posla do kuće. Trudite se da vam ne bude svaka destinacija vezana zaautomobil, da dane provodite što više na vazduhu i budete što više fizički aktivni. Ako uz sve ovo počnete da čitate deklaracije i jedete ono što je zdravo i prija vašem organizmu, osećaćete se zdravije i bolje nego ikada. Probajte, pa nam javite rezultate!
Pročitaj još:
Masna hrana, otrov za celo telo: Kako da očistite organizam od toksina?
Uspešno ste se prijavili
