Reumatske i mišićno-koštano bolesti pogađaju jednu četvrtinu svih stanovništva u Evropi – više od 120 miliona ljudi. Od ove bolesti podjednako pate i muškarci i žene, svih godina, uključujući i decu i bebe.
Međutim, neke reumatske bolesti su mnogo češće u određenoj populaciji. Na primer, reumatoidni artritis, sklerodorma, fibromialgija i lupus predominantno pogađaju žene. Spondiloartropatije i giht su češći kod muškaraca. Reumatske bolesti su najveći uzrok bolovanja i ranog penzionisanja i predstavljaju najskuplje bolesti u zdravstvenom i društveno-ekonomskom sistemu.
Prema rečima dr Mirjane Lapčević, predsednice Udruženja obolelih od reumatskih bolesti Srbije, reumatizam je na prvom mestu oboljenja u Srbiji, tačnije četvrtina stanovnika Srbije boluje od nekog oblika reumatizma.
Dr Mirjana Lapčević
– Reumatizam je grupa različitih oboljenja koja se po nastanku mogu podeliti na: zapaljenske, nezapaljenske i degenerativne. Reumatskim tegobama su uglavnom zahvaćeni svi zglobovi, pokretni ili nepokretni, vezivno mišićno tkivo, pa i koža, a kao hronična bolest je izuzetno česta kod starih ljudi. Najugroženiji deo populacije je u Vojvodini koja je zbog male nadmorske visine i klimatskih uslova izuzetno pogodno tle za razvoj ove bolesti. Iako hladni i vlažni dani nisu uzrok reumatskih bolesti, znatno pogoršavaju teškoće obolelih. Zato se reumatski bolovi najviše javljaju u jesen i zimu. Međutim reumatska oboljenja mogu da budu toliko teška, da izazovu deformisanje zgloba ili kosti i da pacijent postane skoro nepokretan. Takva reumatska oboljenja pripadaju grupi zapaljenskih artritisa. Jedno od najčešćih i najtežih reumatskih oboljenja je reumatoidni artritis. U Srbiji oko 35 000 ljudi boluje od reumatoidnog artritisa, uključujući i više od 2000 dece – kaže dr Lapčević.
Kako navodi doktorka, neprepoznat i neadekvatno lečen reumatoidni artritis (RA) najkasnije za dve godine dovodi do oštećenja zglobova sa posledičnim razvojem invaliditeta. Ovaj proces praćen je veoma specifičnim i nepodnošljivim bolom. Rana dijagnoza RA značajna je za dalji tok te hronične, autoimmune, sistemske bolesti sa nepredvidivim tokom.
Kako bi ukazali na problem neblagovremenog postavljanja dijagnoze, ove godine Svetski dan se obeležava pod sloganom „Ne odlaži zadnji je voz – pregledaj se. Pored toga, danas se obeležava i 10. godina od osnivanja Udruženja obolelih od reumatskih bolesti Republike Srbije. Tim povodom biće organizovana Svečana akademija od 19 sati u Akademiji 28. Kroz sedam životnih priča koje su napisali bolesnici kao svojevrsnu pozorišnu predstavu, predstaviće kako je teško živeti sa artritisom, koliko je teško i neizvesno putovanje kroz život ispunjen bolom, neizvesnošću, strahom, depresijom, nemoći, nesanicom i dr. Saznaćemo šta je to što nam daje nadu da možemo i hoćemo da idemo dalje. Verujemo da zajedno možemo više dati i sebi i drugima.
Govoreći o samoj prirodi bolesti prof. dr Nemanja Damjanov direktor Instituta za reumatologiju Beograd kaže da je reumatoidni artritis autoimuna, hronična bolest (doživotna), koja najviše ugrožava zglobove šaka i stopala i dovodi do nepopravljivih oštećenja.
– Zglobovi su stalno upaljeni, otečeni su i bole, najčešće u toku mirovanja i noću, a karakteristična je jutarnja ukočenost koja traje duže od jednog sata. Reumatoidni artritis je sistemska bolest, što znači da pored zglobova može da zahvati i druge organe kao što su bubrezi, srce ili pluća, a kod dece čak i oči, što može dovesti do slepila. Nepredvidivog je toka i ako se na vreme ne otkrije i ne leči brzo, dovodi do invalidnosti, a direktno smanjuje očekivano trajanje života (do 20 odsto%) – navodi dr Damjanov.
Žene oboljevaju tri puta češće nego muškarci. Predispozicija za oboljevanje od reumatskih i mišićno-koštanih bolesti se nasleđuje, ali to ne znači da ćete sigurno oboleti.
– Šanse da se razbolite, ako postoji nasledni faktor, se povećavaju pušenjem, preteranom gojaznošću, sedećim načinom života i ako se bavite poslovima koji više opterećuju zglobove. Simptomi reumatskih i mišićno-koštanih bolesti su različiti: zapaljenje u obliku otoka zglobova, ukočenošću, crvenilom i toplotom u zglobovima, konstantnim bolom u mišićima i zglobovima, osetljivost na bol, ekstreman zamor, nedostatak energije, slabost, osećaj malaksalosti, ukočenost i smanjena pokretljivost i fleksibilnost, deformitet zglobova, simptomi koji pogađaju unutrašnje organe, ali i nevidljivi simptomi kao što su depresija, anksioznost – kaže dr Damjanov.
Foto: Profimedia
On navodi da početak lečenja kod zapaljenskih reumatskih bolesti u roku od 12 nedelja, može sprečiti oštećenje i sačuvati funkciju zglobova i organa. Nada za bolesnike obolele od reumatoidnog artritisa su biološki lekovi.
– Postoje brojna klinička ispitivanja koja su dokazala kliničko i radiografsko usporenje progresije bolesti kod ovako lečenih bolesnika. Biološki lekovi su napravili pravu revoluciju u lečenju reumatoidnog artritisa, jer kod velikog broja bolesnika skoro potpuno uvode bolest u mirnu fazu remisije. Postignuti rezultati u potpunosti opravdavaju sredstva kada je u pitanju biološka terapija. Na žalost, u Srbiji se od 35 000 pacijenata svega nešto više od 1000 obolelih nalazi na biološkoj terapiji koju finansira Republički fond za zdravstveno osiguranje – zaključuje prof. Damjanov.
Govoreći o socijanim problemima obolelih predsednica Udruženja pacijenata dr Mirjana Lapčević je istakla da mnogi stručnjaci ovu bolest upoređuju sa višedecenijskim tamnovanjem, jer najteži bolesnici vremenom gube i radnu sposobnost i bivaju trajno vezani za kuću i život u kući.
Foto: Profimedia
– Pacijenti pate od bolova, nemogućnosti da normalno obavljaju svakodnevne radnje i ukupan kvalitet života im se značajno smanjuje. Čak tri četvrtine novodijagnostikovanih pacijenata su u godinama kada su radno sposobni i izloženi su čestim bolovanjima, problemu nezaposlenosti ili neplaniranom prevremenom penzionisanju. Tome treba dodati i da značajan procenat pacijenata sa reumatoidnim artritisom pokazuje znake depresije što otežava ishod bolesti i smanjuje toleranciju na bol. Skorašnja ispitivanja su utvrdila da 17 odsto pacijenata sa reumatoidnim artritisom pati od depresije, a gotovo polovina (48%) prijavljuje značajne simptome depresije koji utiču i na pacijenta i na njegovu okolinu. Takođe, pacijenti sa reumatoidnim artritisom imaju povišen rizik od koronarne arterijske bolesti, infekcija i osteoporoze što sve utiče na skraćenje životnog veka. Prema poslednjim istraživanjima urađenim u Srbiji, na uzorku od 3700 bolesnika, potvrđeno je da bol najviše ugrožava kvalitet života obolelih, a potom briga o sebi i odsustvo socijalne komunikacije – ističe dr Lapčević.
Glavni cilj lečenja treba da bude postizanje kliničke remisije reumatoidnog artritisa (RA).
- Potrebno je da reumatolog bude siguran da je pacijent razumeo sve informacije.
- Lečenje RA se mora zasnivati na zajedničkoj odluci pacijenta i lekara (reumatologa).
- Poverenje između reumatologa i pacijenata postoji i treba ga stalno unapređivati.
- Odgovornost tokom lečenja RA je na pacijentu i lekaru (reumatologu), zbog toga je neophodna njihova saglasnost za sve predložene promene tokom lečenja.
- Reumatolog ne može da preuzme odgovornost, ako je neko drugi (Komisija RFZO) promenio plan lečenja koji je on u dogovoru sa pacijentom doneo.
Pročitaj još:
Umirite menstrualne tegobe: Šest načina da “oni dani” budu bezbolni
Danas je Međunarodni dan Gošeove bolesti, evo kakve ona probleme stvara!
Kontrolišite svoje srce, ono često strada od drugih bolesti!
Uspešno ste se prijavili
