Ponašanje deteta se formira roditeljskim stavovima, a ne činjenicom je li raslo samo ili okruženo braćom i sestrama. Najčešći mitovi o jedincima uključuju agresivnost, asocijalnost i razmaženost.
Deca koja odrastaju bez braće i sestara nikad ne nauče da dele, nemaju razvijen osećaj empatije, razmaženi su i uvek grabe sve samo za sebe.
Ovo su samo neki od stereotipa koji neopravdano prate decu koja odrastaju u porodici u kojoj nema mlađe ili starije dece. Psiholog Suzan Njuman kaže da su i danas najčešći mitovi oni koji kažu da je jedino dete u porodici razmaženo, agresivno, nesocijalizovano ili usamljeno.
Tako je mit o tome da su jedinci razmaženi verovatno najrasprostranjeniji. Ipak, tome da to nije baš tako ide u prilog i činjenica da prilično razmažene dece ima i u porodicama s više dece.
Foto: Profimedia
Roditelji su ključni
Njuman, autorka knjige o zadacima roditeljstva s jednim detetom, kaže da su brojna istraživanja poslednjih 30 godina opovrgla mitove o jedincima, te da se oni ne razlikuju u ponašanju od vršnjaka. Njihovo ponašanje, naime, najvećim delom zavisi od odgoja.
Nadalje, dugo se smatralo da su jedinci manje komunikativni od druge dece jer nemaju braće, no ta deca se komunikološki gledano najnormalnije razvijaju jer komuniciraju s drugom decom u parku, vrtiću, školi ili tokom igranja.
Iako razmaženost zavisi isključivo od vaspitanja, a ne od toga da li dete ima braću ili sestre ipak je istina da je sva pažnja usmerena na samo jedno dete. Tako, deca koja su jedinci često imaju taj stav da su „posebniji“ od druge dece ili drugačiji.
Isto tako, teško prihvataju kritiku i retko ćete čuti da su sposobni da prihvate krivicu jer su u detinjstvu morali da brane sami sebe i nisu imali pomoć sa strane. Ipak, to ne znači nužno da su razmaženi već je to samo jedna posebna karakteristika.
Pročitaj još:
Razbijamo mitove: Da li mladoženja sme da vidi mladu pre venčanja?
Uspešno ste se prijavili
