Bračni partneri iz Novog Pazara su četiri puta pokušavali vantelesnom oplodnjom da dobiju naslednike. Peti put je bio uspešan. Ipak, kako prenose naši mediji, Atifa već sada ne uživa podršku supruga oko brige deteta, jer je on odlučio da ih napusti i ode u Tursku. Prema njenim rečima, iako ne prima penziju, živi u trošnoj iznajmljenoj sobici, boriće se svim silama da bebi ništa ne nedostaje.
Ovaj slučaj kasnog porođaja naveo nas je da sa stručnjacima porazgovaramo o tome kako reaguje telo žene kada u sedmoj deceniji zatrudni, ali i kako starosna dob roditelja utiče na odrastanje deteta.
Ginekolog Mima Fazlagić objasnila je da sa napretkom medicine, ali i korišćenjem donatorske jajne ćelije i donatorskih embriona u procesu vantelesne oplodnje, praktično nema granice godina kada žena može da ostane u drugom stanju.
– Tako ste mogli čitati o Indijki koja je rodila dete posle 70. godine. Tehnički to može da se uradi, ali sve ostalo je pod znakom pitanja. Upravo zbog toga većina zemalja je donela zakon da je vantelesna oplodnja dozvoljena do pedesete godine. Trudnoća jeste blagosloveno stanje i ima neke pozitivne efekte na telo, ali zbog promene rada svih sistema u telu koji moraju da rade za dvoje, dovodi do velikog opterećenja organizma. To se zove adaptacija tela na trudnoću. Organizam je pod naporom i ukoliko postoje neka slaba mesta u organizmu ili hronična oboljenja, dolazi do velikog pogoršanja tokom trudnoće. Pošto organizam stari, iz godine u godinu je ta adaptacija teža i nosi sa sobom rizike za organizam žene. Takođe sa aspekta psihologije, socijalne medicine i bioetike trudnoća posle pedesete nosi sa sobom puno dilema i zbog toga je važno da svaka zemlja posebno zakonski uredi tu oblast – rekla je dr Fazlagić.
Porodica Nokić, Foto: Petar Dimitrijević – Blic.rs
Sa psihološke strane, ovakva odluka za sobom nosi veliku odgovornost koju osoba preuzima. Psiholog Tanja Pavićević ističe da je kod starijih roditelja uglavnom problem to što previše štite decu od svega, što nije dobro u samom procesu odrastanja, ali i kasnije u životu.
– U ovom posebnom slučaju postavlja se i biološko pitanje: „koliko je majka zdrava i sposobna da brine o detetu“ i na kraju koliko će još da živi. Mislim da je veoma bitno da u ovom situaciji postoji još neko ko može da brine o detetu. Da li je to sestra, brat ili neki član porodice nije toliko bitno, koliko je važna ta sigurnost da neko može da preuzme brigu o detetu u svakom trenutku ako se sa majkom nešto dogodi. Naravno i kod mnogo mlađih roditelja uvek postoji rizik da se nešto dogodi, ali je to mnogo realnije ukoliko je majka starija. Mislim da je to problem koji je jasan i bez nekog stručnog mišljenja, a to je jednostavno biološka strana priče – kaže Pavićevićeva.
Pročitaj još:
Postala majka u 60. godini: Upoznajte drugu najstariju porodilju u Srbiji!
Ukoliko ste zatrudnele u petoj deceniji, ovo je tekst za vas!
Možete da podmladite lice i telo, a da li možete i jajnike? Evo odgovora
Uspešno ste se prijavili
