Verujemo da ste dobro upoznati sa svom problematikom koju Tina ima. Znate da nema matericu, da se bori za surogat majčinstvo i da je trenutno na ispitivanjima, kako bi se utvrdilo da li može njena sestra bliznakinja da joj donira matericu. Pored svega toga ima i supruga koji joj pruža svesrdnu podršku.
Dora je mlađa od Tine, odrasla je bez majke, trenutno nema emotivnog partnera, ima isti cilj i želje kao Kristina, ali ne i život. Ovo je Dorina priča.
Tokom detinjstva nije ni razmišljala o bilo kakvim zdravstvenim komplikacijama, ali već sa 16 godina, kada su sve njene drugarice dobile prvu menstruaciju, otišla je kod lekara da vidi u čemu je problem. Od tog pregleda počinje njen drugačiji život.
– Otac mi je pričao kako je slušao neku emisiju gde je gostovao doktor i pričao o tome kako ciklus može da izostane kod devojčica koje su doživele traume u detinjstvu, što se nekako uklapalo u moju priču jer mi je majka umrla kada sam imala devet godina – kaže Dora.
Ipak, stres, bol i tuga ovoga puta nisu bili krivi za njen ciklus.
– Kada sam imala 18 godina potvrđeno je da sam zapravo rođena bez materice. To je takozvani MRKH sindrom (Majer–Rokitanski–Kister–Hauzer) sa kojim se u proseku rađa jedna u 5.000 beba. Rečeno mi je da sam lakši slučaj, jer imam jajnike i jajne ćelije, koje takođe mogu da izostanu, pa samim tim imam mogućnost da zatrudnim ako mi neko donira matericu, što je manje preporučljivo jer materica često može da se ošteti i bude neupotrebljiva, i imam mogućnost da doniram jajne ćelije kako bi surogat majka iznela moje biološko dete. Treća opcija je usvajanje deteta – raspitala se Dora sve do detalja.
Foto: Privatna arhiva
Svaka osoba loše reaguje kada od lekara dobije lošu dijagnozu, pa tako je bilo i sa Dorom. Kada su joj objasnili šta znači kada se neko rodi bez materice, kako navodi, osećala se kao da joj se ceo svet srušio.
– Odmah nakon izlaska iz ordinacije pozvala sam tadašnjeg dečka da se nađemo da mu saopštim rezultate. Izašao je sa predavanja i našli smo se na pola puta od bolnice do njegovog fakulteta. Nisam mogla suze da zadržim ni dok sam išla ulicom, niti kada smo se našli. On je bio u šoku isto koliko i ja. Tešio me je time što je doktor rekao da bi uskoro i kod nas trebalo da se legalizuju surogat majke, tako da dok dođe vreme već ću imati mogućnosti – priseća se Dora prvog dana od kao je saznala da nije rođena kao sve ostale devojčice.
Danas, osam godina kasnije, lakše govori o ovom problemu, ali i mnogo više razmišlja o budućnosti.
– Sa jedne strane, sada mi je lakše nego onda kada sam tek saznala, jer sam imala dosta vremena da to prihvatim. Sa druge strane, tada sam bila mlađa i nisam još uvek razmišljala na tu temu, ali sam znala da ću jednoga dana za nekoliko godina želeti dete. Olakšavajuća okolnost tada je bila i ta što sam i ja bila mlađa i partneri sa kojima sam tada bila bili su moji vršnjaci, tako da ni oni nisu u tom trenutku razmišljali o tome mnogo, pa im nije mnogo ni smetalo. Uvek smo se nadali da dok dođe vreme, da će se rešiti sve – priča Dora.
Foto: Privatna arhiva
Međutim, prvi put kada je shvatila da je vreme već počelo da je stiže, bilo je kada je po prvi put bila sa nekim ko je nekoliko godina stariji od nje.
– On je već razmišljao o roditeljstvu i naslednicima i nije mogao da prihvati moj problem. Shvatila sam da je već stiglo vreme kada to počinje da me sustiže i da će od sada to ipak biti veći problem nego ranije. Bilo je različitih slučajeva, od onih koji su smatrali da je prekasno da im to kažem nakon nedelju dana viđanja, i da je trebalo odmah da kažem, preko onih koji mi i nisu verovali da sam zapravo rođena bez materice i da sam verovatno nešto prećutala, i ko zna šta se tu desilo, do onih koji su se bunili zašto sada o tome pričam, previše je rano za takve teme, nije valjda da odmah želim decu. Kako god bilo, ovom svetu se ne može ugoditi – prepričava Dora svoju situaciju sa partnerima.
Foto: Privatna arhiva
Ona je pravu težinu svog problema saznala onda kada je i prvi put bila odbijena baš zbog svoje dijagnoze.
– Tada sam shvatila da nema nazad i da će to od sada biti ozbiljniji problem i onda mi je to ponovo teško palo. Vratila sam se nekoliko koraka unazad i morala sam iz početka da prolazim istom putanjom da bih to prihvatila. Tada sam zapravo i shvatila, da čak iako budem imala biološko dete, da ću svejedno i pored toga želeti da usvojim. Sada, posle svih tih loših iskustava, više sam probirljiva kada su muškarci u pitanju, i trenutno nisam u vezi – priča Dora.
U svetu kao da je „nepisano pravilo“ da komšiluk, poznanici i okolina uvek gledaju i pričaju o tuđim problemima. Pa tako i u Dorinom slučaju vole da prokomentarišu stvari, o kojima gotovo da ništa i ne znaju. Ali Dora i za takve ima „recept“.
– Što se tiče okoline, danas mi nije problem da o tome pričam, kao što mi je nekada bio. U početku sam retko pričala, ali sa godinama sam se opustila, stekla poverenje u ljude, shvatila da onima kojima smeta, da je i bolje da odmah izađu iz mog života. Koliko god da me je ova situacija pogađala, vremenom sam psihički ojačala zbog svega toga i shvatila da o tome mora da se priča, jer ako ne pričamo, ljudi neće znati ni da postoji taj problem, a onda niko neće ni da se potrudi da tu nešto promeni. Zato mislim da je jako bitno da žene sa sličnom situacijom progovore o tome, jer ako same ne pomognu sebi, ne mogu da očekuju da će bilo ko drugi umesto njih to da uradi – savetuje ona.
„Želim da upoznam ljude sa ovim problemom, i da skrenem pažnju na veliku važnost legalizacije surogat majki. Ne zelim da sedim skrštenih ruku, nego želim da uradim sve što je do mene i u mojoj moći, pa možda i uspem da doprinesem tome da se surogat majke legalizuju kod nas. Moguće je i da uspem, ko zna. U šali umem da kažem, da možda nisam jedna u milion, ali jedna u 5.000 jesam i za to imam i medicinski dokaz“.
Njena najveća želja jeste da se jednog dana ostvari u ulozi majle. To je pogotovo izraženo kada je u prisustvu dece ili kada neko od u okolini dobije naslednike.
– Bukvalno se radujem isto koliko i oni i počinjem odmah da pravim planove kako ću da čuvam to dete, da se igram sa njim, da ga šetam, oblačim, odmah smišljam šta ću da kupujem za prvi rođendan… Ne znam da li je to urođeno, ili zato što sam odrasla bez majke, ili zato što mi je rečeno da neću moći da imam decu, pa sam imala vremena da godinama razmišljam o tome – ističe ova hrabra mlada devojka.
Kao što smo i naglasili na početku teksta, ona ima tri opcije: transplantacija materice, surogat majčinstvo ili usvajanje deteta. Nažalost, prve dve opcije su kod nas tada bile zakonom zabranjene, ali je bilo izvodljivo u inostransvu gde se skupo naplaćuje.
– Meni ne bi smetalo da usvojim dete jednog dana, upravo suprotno, to bih volela sve i da imam svoje biološko dete, međutim ni po tom pitanju naša država ne funkcioniše baš sjajno, jer je toliko dece u domovima koja čekaju na usvajanje i toliko puno parova koji godinama takođe čekaju da usvoje neko dete, ali procedure traju godinama, i mnogi ne dobiju decu, a mnogi i odustanu posle dugogodišnjeg pokušavanja. A i jedno sam ja, ali kako bi moj partner to prihvatio? – priča Dora.
Foto: Privatna arhiva
Kako navodi, smatra da je jako važno da ljudi čuju za njen problem i da shvate zašto su surogat majke potrebne Srbiji, jer joj je to trenutno najbolja opcija ka ostvarenju njene najveće želje.
– Koliko sam ja čula, trenutno 350.000 parova čeka na surogat majke, a gde smo mi ostali kojima će to trebati za nekoliko godina, koliko će tada ta brojka da se poveća? Mnogi i ne znaju šta je to, ili su čuli ali imaju razne predrasude o tome zbog manjka informacija, zato je bitno da se ljudi upoznaju sa tim problemom, jer takva sudbina može da zadesi bilo koga, ne samo nas, koje smo rođene bez materice, nego i žene koje zbog nekih drugih bolesti ili povreda nisu u mogućnosti da iznesu svoje dete, a ta brojka je velika. Svi doktori koje sam slušala ističu važnost legalizacije surogat majčinstva u Srbiji, naravno, uz odgovarajuća pravila.
Pročitaj još:
Čitateljka Aske prva u Srbiji progovorila: Rođena sam bez materice, ali ne odustajem od potomstva
Kristina koja je rođena bez materice ima novu nadu da će dobiti bebu, a to nije surogat majčinstvo
Pratimo Kristinu na putu do transplantacije materice: Ovako je izgledao prvi susret sa doktorom
Uspešno ste se prijavili
