“Bojana izađi iz kuhinje, od tebe više štete nego koristi!“- bile su mamine reči pre više od 20 godina kada sam jednom htela da joj „pomognem“ da skuva ručak. Nisam sigurna da li je presudilo to ili jednostavno moja interesovanja za neke druge stvari, ali ja do današnjeg dana, a uskoro ću napuniti 35 godina, nisam naučila da kuvam.
Dok su moje dugarice razmenjivale recepte i svoja iskustva o pravljenju prve supe, pite, paste, sarme, čokoladne torte… ja sam pričala o novim emisijama i prilozima koje sam radila za tv, zanimljivim temama o kojima sam pisala u novinama ili o tome ko je kako izgledao na premijeri novog filma. Sve u svemu stvarno me nikada nije zanimalo da odem na pijacu, da isprljam ruke u kuhinji i da posle višesatnog krčkanja nekog jela perem sudove, šporet ili da vetrim kuću koja se oseća na zapršku.
Govorili su mi „to je zato što živiš sama“ ili „e da imaš muža i decu sigurno bi ti nešto i skuvala“… možda i jeste tako, ali ja bih se na te priče uvek samo nasmejala i nastavila dalje svojim putem, koji je uglavnom vodio ka novim poslovnim izazovima.
Foto: Latif Adrović
Čak je došlo do toga da su prijatelji zbijali šale na moj račun kada sam opremala svoj stan, s rečenicom „džabe si bacila pare na opremanje kuhinje, mogla si samo da staviš foto tapet na kome su nacrtani elementi, ionako ne bi primetila da ih stvarno nema“. To su uvek bile zanimljive doskočice na koje smo se svi rado smejali.
Međutim, probudim se ja tako jednog dana i poželim sve to da promenim. Nisam sigurna iz kog razloga tačno… možda sam se zaljubila, možda sam poželela da više ne živim sama, a možda je to bio još samo jedan izazov i dokazivanje da mogu i to.
Kako god, važno je da ja od danas idem u školu kuvanja i učim sve po redu, od toga kako se ljušti šargarepa pa do toga kako se zavija pita.
Imala sam tu sreću da je divni Slobodan Radeta koji drži školu kuvanja Il Primo pristao da bude moj učitelj (možda u startu nije znao sa kim će imati posla, a posle nije hteo da odustane- šalim se naravno).
Od samog starta smo se uklopili- on je imao strpljenja, a ja iskrenu želju da naučim nešto novo. Iako sam do tada mislila da meni „ne stoje nož i varjača“ vrlo brzo sam shvatila da ću ja zavoleti kuvanje.
Na prvom času sam naučila da pravim supu sa mesom (rindflajž).
Najveći šok mi je bio da se supa kuva četiri sata, a šta me je još iznenadilo i kako sam se snašla na prvom času kuvanja najbolje je da pogledate u videu.
Slobodno me i kritikujte u komentarima, neću se naljutiti!
Vidimo se sledećeg petka na času broj 2.
Uspešno ste se prijavili
