Česnica je obredni hleb koji se mesi ujutro na Božić, kad prvo zvono zazvoni u crkvi.
Po običaju je mešena tzv. nenačetom vodom tek zahvaćeno sa izvora koji je posipan kukuruzom i kićen bosiljkom. U nju su stavljani novčić i znamenja za razne vrste delatnosti i poslova, pa se po delu i znamenju koji nekome pripadne sudilo kakve će sreće biti ili u čemu će imati uspeha.
Sastojci:
– pola litre vode
– pola kilograma brašna
– pola kockice kvasca rastopljenog u malo mlake vode
– šećer „na vrh“ kašičice
– malo soli i ulja
– i novčić naravno!
Priprema:
Svi sastojci se dobro zamese, a voda se dodaje po potrebi.Testo se ostavi da naraste, a kasnije se ispeče u okruglom plehu na 180 stepeni Celzijusovih – oko 40 minuta. Pre nego što se stavi u rernu, možete čačkalicom iscrtati šare po testu ili od još testa napraviti prigodne oblike.
Kako bi proverili da li je česnica gotova, zabodite viljušku ili nož u sredinu, ako na njima nema testa – gotova je!
Gornja površina česnice ukrašavana je reljefnim ukrasima od testa, a po sredini kolača obavezno su bile dve reljefne trake testa postavljene u vidu krsta. Na mestu gde se trake ukrštaju postavlja se krug uvijenog testa pod nazivom „ruža“ u koju se zabada struk bosiljka ili tri vlati pšenice vezane crvenom vunom ili pamučnim crvenim koncem.
Novčić domaćica ubaci u testo još u prvoj fazi mešenja, pre nego što nadođe. Takođe – nema nameštanja i pamćenja! Novčić treba da pripadne onome ko na njega „nabasa“, a ne unuku kome baka krišom podmetne, na primer.
Osim novčića, u nekim krajevima ubacuje se i zrno pšenice kako bi godina bila plodna i da bi se napredovalo, grančica drena za zdravlje i kukuruz.
Česnica se jede se za vreme božićnog ručka i nikada se ne seče, već je cela porodica zajedno lomi rukama.
Uspešno ste se prijavili
