Iako je ovaj virus prisutan u našoj zemlji više od 30 godina, procenjuje se da trećina osoba od procenjenih 3.200 osoba inficiranih HIV-om ne zna svoj status.
Prošle godine u Srbiji je registrovano 178 osoba zaraženih HIV-om, što je najveći broj u poslednjih 25 godina, a za prvih šest meseci u 2016. ova bolest je otkrivena kod 74 ljudi. Lekari objašnjavaju da ove brojke ne znače da je infekcija u drastičnom porastu, već da je organizovan veći broj akcija testiranja na HIV na koje se odazvalo dosta ljudi, a da je najviše novootkrivenih bilo u kampanjama organizovanim u novembru i decembru.
Među novootkrivenim pacijentima zaraženih HIV-om u ovoj i prethodnoj godini najviše je onih koji su imali analni seksualni odnos bez kondoma, zatim kod injektirajućih korisnika droge, ali i osoba koje se tetoviraju i stavljaju pirsing u studijima gde se ne radi sterilnim priborom.
Iako je HIV prisutan u našoj zemlji više od 30 godina, procenjuje se da trećina osoba od procenjenih 3.200 osoba inficiranih HIV-om ne zna svoj status. Kod više od polovine ljudi koje znaju da su oboleli, HIV infekcija se dijagnostikuje kasno, odnosno kada je imunološki sistem već značajno narušen, čak i kada nemaju znake bolesti i kada je rizik od obolevanja i umiranja od AIDS-a (sindroma stečenog imunološkog deficita, odnosno terminalnog stadijuma infekcije) značajno veći. Što se ranije dijagnostikuje HIV infekcija i započne lečenje – veće su šanse za dug i kvalitetan život.
Besplatno testiranje na HIV
I danas će, na Svetski dan borbe protiv side, u tržnom centru „Delta siti“ i Gradskom zavodu za javno zdravlje, biti organizovane akcije besplatnog, dobrovoljnog i poverljivog savetovanja na HIV. Preporučuje se ponovno testiranje makar jednom godišnje, osobama pod povećanim rizikom, kao i HIV negativnim osobama čiji je seksualni partner HIV pozitivan, dok osobe sa rizičnim ponašanjem treba posavetovati da se dobrovoljno retestiraju na HIV i češće.
Stručnjaci pojašnjavaju da je riziku od HIV infekcije izložena većina ljudi, ali podaci ukazuju da su u povećanom riziku muškarci koji imaju analne seksualne odnose sa muškarcima bez kondoma i osobe koje ne koriste sterilan pribor za injektiranje (ubrizgavanje) psihoaktivnih supstanci.
Foto: Profimedia
Iako je mnoge ljude sramota da se testiraju, to je u razvijenim zemljama sveta danas deo odgovornog ponašanja, jer se dijagnostikovanjem HIV infekcije i kontinuiranim adekvatnim lečenjem smanjuje mogućnost daljeg prenošenja HIV-a na druge osobe, uključujući i prenos sa majke na dete. Svuda u svetu, kao i kod nas, strah od diskriminacije povezane sa HIV-om, nedovoljno znanja, predrasude, nedovoljna dostupnost besplatnog testiranja na HIV praćenog savetovanjem u zdravstvenom sistemu, samo su neke od prepoznatih barijera sa kojima se susreću osobe sa rizičnim ponašanjem iz posebno vulnerabilnih populacija, a koje bi imale najviše koristi od blagovremenog dijagnostikovanja HIV infekcije.
Prvi zaraženi HIV-om u Srbiji je registrovan 1985. godine i od tada je virus otkriven kod 3.389 osoba inficiranih HIV-om, a od side je umrlo 1.194 osobe. Svake godine HIV se otkriva kod mladih ljudi, najviše u starosnoj dobi od 20 do 49 godina. Zaraženi se leče o trošku Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, a lekari mogu da im propišu neki od 18 antiretrovirusnih lekova i četiri medikamenta novije generacije za one pacijente koji su postali otporni na dosadašnju terapiju. Tokom prošle godine samo za terapiju inficiranih RFZO je odvojio 935.602.625 dinara.
– Svetski dan borbe protiv HIV/AIDS ove godine se održava pod sloganom „Testiranje je u modi! Testiraj se na HIV!“. Podaci registra za HIV/AIDS Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd pokazuju i da se svake godine oko 50 odsto novootkrivenih infekcija u Srbiji registruje u glavnom gradu Srbije. Znatan procenat inficiranih infekciju registruje u odmakloj fazi, što kao posledicu ima veći rizik za obolevanje i umiranje. Sa HIV infekcijom može dugo i kvalitetno da se živi ukoliko je infekcija otkrivena na vreme i uz redovno uzimanje terapije. Terapija je u Srbiji besplatna i dostupna svima kojima je potrebna. Cilj UNAIDS-a za 2020. godinu glasi „90-90-90”. To znači otkriti 90 odsto HIV inficiranih, omogućiti lečenje 90 odsto inficiranih i postići maksimalan efekat terapije kod 90 odsto lečenih – kažu u Gradskom zavodu za javno zdravlje.
Više zaraženih među migrantima
Analize Svetske zdravstvene organizacije (SZO) pokazuju da je u Evropi u prošloj godini HIV registrovan kod 153.407 ljudi, što je više nego 2014., a porast su uzrokovali slučajevi obolevanja u Rusiji i migranti koji su se zarazili nakon dolaska u Evropu.
SZO upozorava da više od 14 miliona osoba sa HIV virusom, nisu toga svesni, što je mnogo više nego ranijih godina, a kontinuirani manjak dijagnoza i dalje ostaje glavna prepreka ka implementaciji SZO preporuka, koje bi trebalo da doprinesu da se osobe sa virusom na vreme podvrgnu terapiji. Oko 80 odsto osoba sa HIV-om u svetu prima terapiju, ali mnogi se kasno prijave za terapiju jer nisu ni znali da su oboleli.
Uspešno ste se prijavili
