Dijagnoza je anksioznost.
– Anksioznost je emocija, stanje, teskoba. Nastaje kada dođemo u životnu situaciju za koju nismo spremni. Nekada se javlja zato što se mi menjamo, a nekada zato što se menja svet oko nas – rekao je psihoterapeut Zoran Milivojević na tribini o anksioznosti koju je organizovala novinarka Branka Gajić.
Gotovo da nema osobe koja u nekom trenutku svog života nije osetila strah za koji nije mogla tačno da objasni zašto se javio. Ako se ovo stanje javi na kratko, pa nestane, nije vreme za brigu, ali ukoliko se ponavlja često i pravi probleme u svakodnevici vreme je za odlazak kod lekara.
U Srbiji još uvek ima onih koji misle da je sramota otići kod psihoterapeuta, ali i taj tabu mora da se sruši. Rušićemo ga otvorenim pričama iz ličnog iskustva. Pevač Željko Vasić je hrabro ispričao svoju priču za „Aska.rs“.
Sve je počelo kada se sa 14 godina odvojio od roditelja. Otišao je iz rodnog Žaječara i došao u Beograd da bi se školovao. Promena sredine i samoća su kod njega izazvale neočekivane probleme. Javila se anksioznost.
Željko Vasić
– I ja sam osetio iracionalni strah. Sve češće me je bolela glava. Imao sam migrene. To je bio znak da treba da odem kod lekara. Prvo sam bio kod doktora opšte prakse, a on mi je dao uput za dečju neuropsihijatriju. Tamo sam uradio preglede. Doktor mi je ustanovio laku anksioznost. Prepisao mi je lekove i posle terapije sam se osećao bolje – bio je iskren Željko Vasić.
Stručnjaci nemaju dilemu kada opisuju anksioznost, svi se slazu u tome kako se prepoznaje, ali do različitih mišljenja dolazi kada se govori o lečenju. Neki, baš kao što je bio slučaj sa onima koji su određivali terapiju Željku Vasiću savetuju korišćenje lekova koji su uglavnom antidepresivi, dok su drugi strogi protivnici lekova.
Oni koji su protiv, poput psihoterapeuta Zorana Milivojevića, kažu da lekovi trenutno rešavaju problem tako što uklanjaju teskobu, ali realni uzrok problema u spoljnom svetu ostaje. Tako da treba rešiti taj problem ili spustiti kriterijume i pogled na svet oko nas. Što se postiže psiho terapijom. Tvrde i da lekovi stvaraju zavisnost. Ima i onih koji kažu da lekovi mogu da budu prva pomoć za otklanjanje tegoba kako bi psihoterapija imala bolje efekte.
I Vasić potvrđuje da je u mladosti samo privremeno rešio svoj problem lekovima, jer anksioznost nije bolest koja može da se izleči već je stanje koje se vraća s vremena na vreme.
– Ređe imam te simtome sada, a i naučio sam godinama da se borim sa tim. Kada osetim da sam premoren otputujem negde na odmor sa porodicom, promenim sredinu. Porodica je tu najvažnija. Moja žena je psiholog, tako da mi i ona mnogo pomaže. Nema magične pilule koja će to da izleči, to je dugotrajan proces- objašnjava pevač.
Baš su to i saveti stručnjaka, da se osluškuju emocije. Jer kada razumemo naša osećanja, znaćemo i kako sebi da pomognemo. Da potražimo podršku u porodici ili među prijateljima. Opet je važno setiti se činjenice da nije sramota pitati, pričati, podeliti svoj problem. Jedino što nije rešenje je beg u poroke.
– Imam i dvoje dece. Znam da ne mogu da ih izopštim iz sveta koji nas okružuje i da ne mogu u potpunosti da ih zaštitim. Ono što mogu i što radim je da ih učim da pričaju. Da govore o svemu što ih muči. Moraju da znaju i da odlazak kod psihologa nije bauk- završava svoju poučnu priču Željko Vasić.
Anksioznost je isprepletana sa depresijom i ako se zanemari zaista može da promeni tok života i da nas povede u lošem pravcu. Zato bi trebalo da nam bude na umu činjenica da svet ne možemo da promenimo, ali možemo sebe i svoj pogled na svet. Jedan je život, budimo srećni!
Uspešno ste se prijavili
