Uzrok nastanka je nepoznat, može da se radi o slabosti dijafragme ili prirodni defekt dijafragme. Razlikuju se više tipova, zavisno od prolaska dela želuca i opterećenja.
– Hijatalna hernija često može dugi niz godina biti bez simptoma, a kasnije se mogu pojaviti simptomi GERB-a, opet oboljenja koja ima svoje specifičnosti, anemija kao posledica skrivenog krvarenja – kaže Marija Prčić, nutricionista.
Prema njenim rečima pacijentu se savetuje poseban higijensko dijetetski režim i prilagođavanje stila života ovom zdravstvenom stanju. Ovo pacijenti retko isprva shvate kao ozbiljan vid terapije. Nažalost, tek kada se jave značajni problemi sa varenjem, vraćanjem želudačne kiseline, bolovima, nekad dijafragma može ometati srčani rad i ritam. U ovim situacijama, kada su gurnuti uza zid, pacijenti reaguju.
Moram priznati da naš zdravstveni sistem prečesto zanemaruje značaj ishrane. Pacijenti nakon na primer, čira na želucu ili operacije divertikuluma dobiju minimalne informacije o ishrani shodno njihovom zdravstvenom stanju. A ako logično razmislimo upravo su želudac i creva važni segmenti probavnog trakta i ne može, a da se zaobiđe pitanje ishrane. Hrana i hranljivi sastojci prolaze upravo kroz organe ovog trakta. Upravo će od stanja ovih organa zavisiti nivo hranljivih materija koji dopre do ostalih tkiva i ćelja unutar organizma. Stoga, ne možemo i ne smemo dozvoliti neznanje u pogledu ishrane i promene nutritivnih navika. Upravo iz tih razloga pacijenti sa želudačnom kilom treba da misle na vreme o sebi i da se jave kako gastroeneterologu tako i nutricionisti dijetetičaru za blagovremen savet i dijetoterapiju.
Kako bismo uputili one koji imaju želudačnu kilu u pravilnu ishranu i rešavanje problema, potražili smo pomoć nutricioniste Marije Prčić, trudeći se da im olakšamo put do izlečenja. Poslušajte njene savete!
Foto: Pexels
Šta je osnovno što moramo da znamo ako imamo želudačnu kilu?
– Prvo i osnovno kod želudačne kile jeste da higijena ishrane treba da bude usklađena. To podrazumeva da svaki obrok vremenski traje makar oko dvadesetak minuta, odnosno da se zalogaj u ustima dobro žvaće kako bi se hrana mnogo lakše svarila. Potrebno je što manje pričati tokom jela, kako ne bi došlo do gutanja vazduha, aerofagije i kasnije nadutosti, podrigivanja, nadimanja…Ne bi trebalo ni da se pije voda tokom obroka. Žvakanje žvakaćih guma stvara takođe problem gutanja vazduha.
Na koji način bi trebalo da pripremamo hranu?
– Priprema obroka je bitna. Hrana ne treba da se prži i pohuje, da bude prezačinjena, preslatka… Ni jedna od ovih krajnosti ne pogoduje želucu. Stoga treba hranu pripremati kuvanjem, blanširanjem, pečenjem, dinstanjem. Začini, ulja i masti se dodaju pred sam kraj termičke obrade kako ne bi opteretili digestivni trakt i organizam štetnim produktima koji nastanu temperaturnim izmenama na mastima. Kada je reč o unosu svežeg voća i povrća, opet treba da mislimo na želudac koji je već opterećen kilom. Stoga sveže povrće i voće je potrebno mehanički pripremiti – iseckati što sitnije, izrendati, malo rukama izgnječiti. Ovi postupci olakšavaju žvakanje, a dobro žvakanje je preduslov za još bolje varenje. Zašto olakšati žvakanje? Jer ljude sve češće mrzi, naporno im je da žvaću hranu. Postali smo samo gutači hrane, a samo iz ovog razloga možemo imati nebrojano problema.
Koliko često bi trebalo da jedemo?
– Ritam obroka je kao i kod apsolutno zdravih osoba i u slučaju kile na želucu. Ceo organizam, pa i digestivni trakt vole red, ritmičnost obroka. Potrebno je imati jasno definisane obroke, približno u isto vreme svakoga dana. Vremenski razmak između obroka treba da bude maksimalno 4 sata, tako da užine zavise od celokupnog ritma i opšteg zdravstvenog stanja. Nekad je moguće imati jednu, a nekad i do tri užine. Ne valja stalno grickati, jer iznova pokrećemo ciklus varenja, zapavo ne puštamo digestivni trakt da “odmori”.
Foto: Pixabay
Šta je sa porocima, alkohol, pušenje…?
– Strogo je zabranjeno konzumirati alkohol, jer anestezira sfinkter koji inače može da bude u slaboj funkciji oko želuca i jednjaka. Tako da može doći do prelaska želudačne kiseline u usnu duplju. Nikotin je kontraindikovan jer utiče na pojačano lučenje želudačne kiseline. Kafa, crni, zeleni i indijski čaj se nikada ne unose na prazan želudac. Tek nakon obroka je preporuka i to najviše 1-2 male šolje.
Da li bi trebalo da zaboravimo na pekaru i poslastice?
– Peciva, dizana testa, torte, kremasti kolači, musevi, umaci, masni prelivi treba da se što manje nađu na tanjiru, jer su veliko opterećenje za varenje. Treba imati meru. Ako se i nađete u prilici da ne možete zaobići posluženu tortu na primer, poslužite se taman da zadovoljite nepca, sa manje od polovine parčeta torte. Istraživanja kažu da su nekad tri zalogaja dovoljna da nas želja za slatkim mine.
Foto: Pixabay
Da li su mlečni proizvodi dozvoljeni?
– Punomasni sirevi, kačkavalji, pavlaka, puter ne treba da se konzumiraju svakoga dana u nedelji. Opet je caka suzdržanost. Napravite sebi sendvič sa nekim integralnim hlebom, dve kafene kašike maslaca, jednim tankim parčetom kačkavalja, par šnita pršute uz na primer salatu od rendane mrkve i čašu kiselog mleka. Ovo je odličan doručak. Dok sledećeg jutra umesto maslaca možete premazati maslinovo ulje, hleb tostirati kako bi ga lakše svarili, a umesto kačkavalja staviti mladi sir i zelenu salatu. Na ovom primeru vidimo da je i raznovrsnost bitna radi unosa svega što je organizmu potrebno.
Mislite na sebe bez opterećenja i presije, činite usluge svom organizmu, ne uskraćujte mu hranu, nemojte gladovati, trpeti loše stanje, ponašajte se prema sebi kao prema osobi koju najviše na svetu volite. Ako vas uhvati kriza pomislite šta biste uradili da je nekom vašem jako bliskom sada upravo tako.
Pročitaj još:
Doktor vam je preporučio higijensko-dijetetski režim ishrane? Evo šta smete da jedete!
Naš nutricionista tvrdi: Detoks organizma je fora, nećete očistiti telo za svega nekoliko dana!
Balansirana ishrana nije dosadna: Šećere i masti možete da jedete, samo je bitno na koji način!
Uspešno ste se prijavili
