Zvono na vratima je iznenada zazvonilo, podsećajući me da je to drugi zvuk koji najblaže rečeno nisam voleo.
Prvi, bez ikakve konkurencije je bio alarm koji me je nekada budio dok su normalni ljudi i dalje bili u dubokom snu. Sreća pa sam na vreme shvatio da je bezbolnije za moj budžet da nabavim telefon poput Nokije 3310 koji je verovatno preživeo strašnije stvari nego pešadija na prvoj liniji fronta. Vreme koje je govorilo da ce uskoro ponoć mi je skratilo spisak potencijalnih posetioca, jer niko od porodice nije svraćao u to doba. Koračajući ka vratima negde na pola puta sam shvatio da je poruka koja mi je stiga prethodni dan glasila: „Stižem kasno u Beograd sutra uveče, moje omiljeno jelo bih volela da bude na stolu, spremila sam ti lep poklon“.
Gotovo nikada ne zaboravljam stvari, pogotovo ne ovakve, ali tog dana sam imao i previše posla i negde u celoj žurbi sam prevideo tako bitnu stvar. Njeno omiljeno jelo su bile lazanje i jedino je David Copperfield mogao da ih stvori u roku od par minuta. Pošto ja nisam imao te veštine, a ni čarobni štapic imao sam par sekundi sa smislim izgovor ili pokušam da izvadim situaciju nečim ukusnim, a opet brzim za spremanje. Dobro poznati miris parfema, osmeh koji pomera planine i nešto lepo što se osetilo u vazduhu bili su dovoljan razlog da upotrebim sve što znam kako bi veče bilo posebno. Posle uobičajenih nekoliko rečenica o putu i zdravlju ona se udobno smestila u fotelju, otvorila bocu Chardonnay-a i pustila neki mix pesama koji je počinjao sa Roxette i čuvenim hitom „Listen to you heart“.
U tom trenutku sam pomislio da se pod upravo pretvorio u živo blato i da tonem lagano ali sigurno, bez mogućnosti da mi neko pruži ruku spasa. Ostavio sam je samu kako bih kao otišao da dovršim jelo koje nisam ni počeo da spremam. Otvorio sam frižider i ugledao par tikvica, paradajz sos i nešto malo Gaude. Obično kada imam ograničen izbor namirnica po pavilu napravim malo savršenstvo na tanjiru. Testeninu sam uvek imao u kuhinji i poput nekog hrčka sam dopunjavao i taložio gotovo sve vrste uz samo jednu bojazan, da nikada ne ostanem bez njih. Prvo i jedino što mi je palo na pamet, a da ima bar neke veze sa lazanjama bilo je jelo koje je mama zvala „Makarone sa tikvicama“. Za njih mi je bilo potrebno nekih 20 minuta jer sam maksimalno ubrzao proces i imao sreću da je bila umorna pa nije navraćala do kuhinje. Servirao sam uredno na dva tanjira, dekorisao sa malo svežeg bosiljka i laganim korakom krenuo ka mom žiriju koji je izuzetno strog kada je hrana u pitanju. Spustio sam tanjire na sto i krišom gledao reakciju ne pokušavajući da bilo šta objasnim. Primetio sam da nije imala zamerku i kada je ostao samo listić bosiljka na tanjiru pomislio sam da je sve prošlo kako treba. Uz još koju čašu vina veče je bilo baš kao iz nekog romantičnog filma. U jednom trenutku kroz osmeh potpuno neočekivano me je upitala: „Ti si zaboravio na lazanje?“
Sutradan sam mamu odveo na večeru jer mi je njen recept pomogao da spasem veče, a poklon koji sam dobio i dan danas smatram najvrednijim koji imam…
Foto: Profimedia
Makarone sa tikvicama
Potrebne namirnice za 2 osobe
Tikvice 200 grama
Pene 300 grama
Crni luk 100 grama
Šecer 10 grama
Paradajz sos 500 mililitara
Gauda ili neki drugi sir 100 grama
Ulje, so, biber, bosiljak
Pene staviti u ključalu vodu i kuvati da budu al dente odnosno ne skroz kuvane. U tiganju dinstati crni luk i tikvice. Kada su pene gotove pomešati ih sa lukom i tikvicama i dodati paradajz sos. Začiniti i obavezno dodati malo šećera zbog kiselosti paradajza. Prebaciti u neku pliću šerpu i staviti u zagrejanu pećnicu na 180 stepeni i peći nekih 15 minuta. Pred sam kraj narendati Gaudu i ostaviti još malo da se istopi. Prijatno…
Pročitaj još:
Miris prve kafe i doručak na mestu koje stvara uspomene: Recept za savršen sok!
Oni su kao rođeni jedno za drugo: Hrana koja se najbolje slaže uz određena vina
Apoteka iz morskih dubina: Spremite hobotnicu po jednostavnom, a nikad ukusnijem receptu!
Uspešno ste se prijavili
Izvor:Igor Đermanović
