“ Hej Ljubavi, gde si? Kako živiš u 21. veku?
Čujem svašta o tebi, ali im ništa ne verujem. Ne verujem ni u one lepe, ni u manje lepe priče, zato ti pišem. Želim iz prve ruke da čujem.
Skoro sam čula priču o tebi kroz jedan par koji se voli još od doba rata, pa me je to navelo na razmišljanje, ako si štucala da znaš – ja sam. Komentarisala sam naglas kako mislim da se ranije više volelo, želelo, ljubilo, grlilo… Prijateljica se nadovezala kako je onda bilo drugačije jer su se pisma čekala po mesec dana, a danas ukoliko ti taj neko ne odgovori na vajberu u roku od dva minuta – skandal.
Kreću scenarii u glavi.
Foto: Profimedia
Ljubavi, možda nisam u pravu. Voli se i danas, je l da?!
U jedno sam samo sigurna, ni ti nisi ista kao u doba Tita, rata, osnovnih i srednjih škola. Menjaš se, baš kao i ljudi.
Sada si nečija vajber poruka, vocap poziv, mesindžer… Suština ti je ista, rekla bih, jer i kroz vajber lupa nekom srce i danas se osećaju leptirići, razgovara se, smeje, duri i dopisuje. Nekome je vocap pismo „iz doba rata“. Samo je ovaj agresivniji rat nego oni iz tvoje mladosti, ovaj je ozbiljniji i odnosi više žrtava. Čujem u komšiluku da ga zovu „virtuelni rat“ i „rat samoće“. U njemu se ne prašta tišina, ćutanje, poziv na kafu, film, sladoled, šetnju, večeru, ruku u ruci. Ovde danas tišina znači udaljavanje, ćutanje – ljutnja, poziv na kafu- treba usluga, poziv na film – seks. Sve su pobrkali i pomešali.
Unosi se konfuzija i ljudi stradaju, gubiš se, bojim se.
Ja neću tako.
Znaš Ljubavi, oni misle ja čudna i prava u „hipi“ fazonu gde je sve predivno, ne shvataju kako ja to pišem pisma i nekad dozvolim sebi da se ne javim na telefon. Kako mogu da se smejem bez razloga i grlim bez usluge, već iz čiste potrebe?!
Foto: Profimedia
Ne želim da te odgurnem od sebe, već naprotiv, hoću da te podmladim, iako moram da ti priznam sjajno se držiš. Mora da je teško prilagoditi se novim mlađim generacijama koji nemaju priliku da te upoznaju iz doba ’40./’50./’60./’70 i ’80. godina, čak ni kroz kinematografiju i romane kao što sam ja.
Foto: Profimedia
Ali ti si jaka, uporna i istrajna u odluci da dopreš baš do svih.
Tvrdoglava si.
Sećam se kada si mi jednom šapnula da svi zaslužuju tvoje prisustvo i da želiš da te svi osete. Daćeš sve od sebe da tako bude. Mislila sam, o koliko si samo luda, upropastićeš se i razočarati, ali ti za to ne znaš, previše jako sijaš da bi bilo šta drugo čula i videla osim sebe same.
Foto: Profimedia
Učim od tebe, slediću te, budi sigurna da hoću.
Hvala ti za ovu šoljicu razgovora, drago mi je da si dobro, čak rekla bih, nikad bolje.
Do nekog narednog viđenja.
Lep pozdrav.“
Uspešno ste se prijavili
