Da se odmah razumemo, sterilitet nije nešto od čega se umire, ali sa njim neretko dolaze i one ružne reči poput: stres, kriza i trauma. Iako nema fizičkog bola, duša je ta koja je naviše ranjena. Nemogućnost začeća frustrira, ugrožava mentalno zdravlje, partnerske odnose i odnose sa drugim ljudima. Ne postoji nikakva formula koja je univerzalna i primenjiva za svaku pacijentkinju, ali je danas jako važno reći da ne treba gubiti nadu jer je medicina zaista napredovala.
O psihološkim aspektima ličnosti u procesu vantelesne oplodnje razgvarali smo sa dipl. psiholog Eleonorom Vlahović, na tribini „Korak do bebe“. I ona se borila sa sterilitetom, a snaga volje i dobri doktori pomogli su joj da danas ima dva zdrava i lepa sina. Pitali smo je kroz koje faze prolaze ljudi koji se leče od steriliteta?
– Prva faza je načešće šok, neprihvatanje, sumnja, negacija, minimiziranje u smislu samo od sebe će to proći… Međutim posle jednog talasa koji prati niz neprijatnih osećanja polako u jednom trenutku osoba dolazi do faze prihvatanja, dolazi u situaciju da svoj problem negde situira u svoj životni prostor. Naravno da su tu još uvek negativne emocije prisutne, ali se ulazi određenim tempom u fazu gde će osoba početi da se bavi problemom, da se raspituje, da čita o tome, tj. da prihvata svoj problem, počeće da mislima nadvlada svoja osećanja dok ne dođe do trenutka stabilizacije i balansa – kaže Eleonora.
Svaka frustracija ima reakcjiju, a one mogu biti kontruktivne i destruktivne.
– Nažalost, u svojoj praksi se nisam susrela sa nekim ko je u susretu sa prvom fazom uspeo da se bude konstruktivan, da se na taj način suoči sa problemom. Prosto vam sledi porcija destruktivnog reagovanja – objašnjava psiholog.
Takođe, ulazi se u fazu sukobljavanja sa partnerom, pa negiranje problema, pomeranje fokusa na manje bitne stvari, ravnodušnosti, apatije… Javlja se i onaj složeni odbrambeni mehanizam: „pa možda je dobro što nemamo decu, pogledaj ove naše prijatelje koliko problema imaju sa decom“.
Ako imate neko pitanje vezano za vantelesnu oplodnju, pišite nam u komentarima, a doktor Mima Fazlagić će lično da vam odgovori!
Generalno, promene koje se dešavaju kod osoba koje se bore protiv steriliteta mogu da se sagledaju na nivou organskog, psihičkog i na nivou ponašanja.
– Kod nekoga će biti poremećaj spavanja, kod nekoga poremećaj ishrane, kod većine poremećaj seksualnog života i želje, u oblasti psihičkog najčešće promene su razne vrste negativnih osećanja, uznemirenih misli, smanjenje samopouzdanja, osećanje manje vrednosti, a na nivou ponašanja su razne promene koje se obično ogledaju u gubljenju volje, energije, počinje da vas sve mrzi itd.. – prenosi nam Eleonora svoja iskustva.
Ona je ovaj problem nazvala „cunami“.
– Dešava se da imate problem u oblasti steriliteta koji vas neće ubiti, ali na neki poseban način počinje tako da se širi i na sve druge oblasti života, tako da osoba ugrožava i svoje zdrave delove gde sve dobro funkcionše i sve se počne svoditi na to „kako ćemo napraviti bebu“. Zato volim da kažem da je ovo cunami problem.
Osećaj griže savesti je jedan od najtežih psiholoških osećanja koje je jako teško da se prevaziđu. Susret sa prvim lošim spermogramom je vrlo neprijatan, pogađa direktno identitet muškarca, njegovo samopouzdanje i opet se javljaju jako loša osećanja stid, sramota, krivica.
– Na ovaj način će biti testirani i partnerski odnosi jer je i komunikacija i sve ostalo opterećeno. Posebno je prisutan problem u situaciji kada jedan partner (najčešće žena) ima potrebu da priča o tome, ona se rasterećuje tako što konstantnom pričom to izbacuje iz sebe, a on zaista ne može da podnese da sa bilo kim deli tu muku i u tom sudaru može doći do ozbiljnih konflikata. Imam običaj da kažem da oni parovi koji tada ne popucaju, oni su stvoreni jedno za drugo za ceo život. Može da se desi i uzajamno optuživanje, što nije u fuknciji razrešenja ovog problema – kaže Eleonora.
Foto: Profimedia
Važan je naravno i pritisak okoline. Več imate dovoljno unutrašnjeg pritiska koji vas ubija i pritiska na sve strane, a onda dođu ljudi sa strane da ispituju kako ste i da vam dele milion savete da nešto probate ili pokušate. To što se konstantno brinete oko toga ne doprinosi vašoj borbi već naprotiv, ozbiljno smeta.
Osim brige, javljaju se strah, tuga, bes… Strah od nepoznatog, od lečenja, od toga da li ćete se ostvariti kao roditelj, pa onda tuga (na primer, prihvatili ste da imate problem, ali vam je žao što vaši roditelji neće imati unuke). Stvar je čovekove prirode šta će da oseti, ali jedno je sigurno – svaki par će imati oscilacija u osećanjima.
– Svima pričam da ne mogu to da izbegnu, ali to je prirodno stanje pojačanje osetljivosti. Jednog dana će biti puni nade, već sledećeg će zapasti u beznadežnost – kaže Eleonora i dodaje da je i neizvesnost takođe ono što muči pacijente.
Ono što je najbitnije da znate jeste to da ukoliko kao par uđete u proces psihički i fizički relaksirani i opušteni, ako verujete svom lekaru, ako ste svesni da ima nade i da je potrebno vreme i upornost – onda ima više šanse da postupak uspe.
– Lečenje steriliteta je borba koja zahteva borce koji su dobro pripremljeni, to je trka sa preponama. Jedan veliki broj ljudi dođe do cilja i ne samo to, oni koji ne dođu do potomstva znaju da su učinili sve što su mogli i to je razlog da budu mirni, a ne da odustanu. Nikada ne treba posao ostavljati na pola, bez obzira kakav ishod bio na kraju – zaključuje psiholog.
Morate da imate na umu da je veštačka oplodnja mnogo više od medicinske stručnosti, to je bezuslovna briga i odanost. Jedna od najboljih klinika za VTO jeste Embryolab koja se nalazi u Solunu. Tim je posvećen svakom pojedincu čineći njegov problem svojim, praveći individualne programe terapije i nudeći pristupačne cene.
Pročitaj još:
Vantelesna oplodnja više nije bauk: I iz epruvete se rađaju zdrava deca
Uspešno ste se prijavili
Gotovo da ništa ne mogu da uradim tokom dana jer stalno mislim na vantelesnu oplodnju. Trenutno sam u procesu iste. Da li opterećenost može da utiče na ishod VTO i kako da se oslobodim toga?