Valjalo bi je normalizovati, ne pridavati joj katastrofalne posledice i ne davati joj moći da upravlja našim životima. Da bi u tome uspeli, hajde da je upoznamo.
Psihoterapeut Milica Ristić objasnila je za portal „Aska“ da li je depresija isto što i tuga kako ih često i poistovećuju?
– Reč depresija se često, u svakodnevom govoru, upotrebljava ili u preteranom značenju ili u pogrdnom ili se potcenjuje. Na primer, mladiću koji tuguje što ga je devojka ostavila, njegovo društvo će prilepiti etiketu „daj, što si depresivan!“. S druge strane, čoveku, koji u svojim četrdesetim posustaje, tone u bezvolju, povlači se, ne raduje se, gubi interesovanja, gubi koncentraciju na poslu, manje postiže, nervozno se breca na ukućane – okruženje će olako presuditi: „vidi ga kako se olenjio!“ – navodi Milica primere.
Najpoznatije, svakodnevno, značenje reči se odnosi na tugu i neraspoloženje, ali…
– Nije tuga isto što i depresija. Tuga je zdrava emocija koju osećamo kada izgubimo nekoga ili nešto veoma dragoceno. U tim situacijama žalimo, tugujemo i učimo vredne lekcije u životu. Donosimo adekvatne odluke i delamo. Deperesija je štetna emocija, štetno stanje uma i tela. Neracionalno mislimo, ne sagledavamo okolnosti na adekvatan način, propuštamo gomilu šansi, ne delamo, povlačimo se, patimo – tonemo na svim poljima – objašnjava psihoterapeut.
Foto: Profimedia
Depresija se najćešće javlja kod osoba između dvadeset pete i četrdeset pete godine, ali mogu oboleti i tinejdžeri i ljudi preko četrdeset pete. Pojedine profesije su sklonije depresiji od drugih: negovateljice u domovima za bolesnu decu i za stare, kuvari, konobari, zdravstveni radnici.
– Kada smo „u depresiji“ to je kao da smo upali u nekakvu duboku rupu u zemlji. Gledamo uvis, prema onom dalekom krugu svetlosti, a oko nas je sve mračno, skučeno, ne možemo da se pomerimo. Iznad i oko nas vrvi život, sve je u pokretu, čuju se razni zvuci, a mi paralisani, nemoćni, gledamo u vis žaleći što se ne možemo priključiti. Ne vidimo izlaz. I ništa ne radimo. Čak, ni ne zovemo u pomoć! Paradoksalno, sramota nas je što smo u rupi – opisuje Milica ovo stanje.
Ona dodaje da nije sramota imati depresiju isto kao što nije sramota imati neku upalu u temu.
– Kada virus ili bakterija napadnu naš organizam, on se brani zapaljenjem. Kada „agresivna“ životna situacija „napadne“ naše emocije i one se brane zapaljenjem. Depresiju možemo posmatrati i kao „upalu emocija“. Depresivne osobe nisu lenje – depresivne su! Pravom terapijom depresija se otklanja ili ublaži, a osobe se vraćaju sebi, svojim poslovima, svojoj porodici – kaže Milica.
Foto: Profimedia
Uzroci i okidači depresije
Brojne su životne situacije nakon kojih osoba može da „upadne“ u depresiju:
- gubitak nekoga (smrt, razvod, razlaz) ili nečega vrednog (posao, položaj, imetak);
- nerešavanje i nagomilavanje realnog životnog problema;
- niz izazovnih životnih situacija povodom kojih trošimo puno energije, sagorimo do depresije;
- trudnoća, porođaj, dojenje;
- menopauza (i kod muškaraca i kod žena);
- nove životne uloge u kojima se ne snalazimo najbolje;
- neuspesi;
- bolesti;
- nekada može nastati iz ,,čistog mira“.
Kako prepoznati depresiju (šta se dešava sa našim emocijama, mislima, delima i telom):
– Za početak, veoma je važno da budemo svesni šta se dešava, da joj damo ime – depresija. Da prepoznamo simtome i znake. Bilo da smo mi u pitanju, bilo da je u pitanju neko naš – navodi Milica.
Evo nekoliko opisa koji bi mogli biti od pomoći za pravilno prepoznavanje ove boljke:
- preterano tugovanje, gotovo svakodnevno, najveći deo vremena;
- stanje bez energije, lako zamaranje, teško se pokrećemo;
- gubitak interesovanja (za stvari i okolnosti koje su ranije budile našu pažnju i u kojima smo učestvovali više ne pokazujemo ni najmanje interesovanja); ne uživamo više u radnjama koje su nam ranije donosile užitak;
- u nama je bura emocija među kojima su anksioznost, bes, stid, krivica;
- ne možemo ni da se radujemo, niti da tugujemo u situacijama u kojima smo to ranije činili, zaravnjeni smo, kao da smo bez emocija;
- muče nas misli da smo manje vredni, da smo nesposobni, da smo krivi;
- da smo bespomoćni da menjamo stvari, da je situacija beznadežna, strašna, da je osuđena na propast;
- da život nema smisla, da bi bilo bolje da nas nema;
- prisutna je nesanica, ili, pak, spavamo previše – ,,vuče’’ nas krevet;
- oslabljen apetit, gubitak kilaže; ili povišen apetit, naročito nam ,,se traže’’ slatkiši i testo, gojimo se;
- nema želje ni potrebe za seksom; muškarci imaju poteškoća da postignu i održe erekciju, ejakulacija može biti preuranjena ili odložena; žene imaju problem da ovlaže, ne postižu ili teže postižu orgazam;
- gubitak koncentraciju, zaboravljanje;
- povlačimo se od ljudi, izbegavamo društvo, ukućane; najradije bi se prekrili preko glave i ćutali, ,,samo da nas svi ostave na miru!’’;
- otežano obavljamo svakodnevne poslove koje smo ranije bez problema radili, teško se nateramo na bilo šta, na poslu otežano radimo, kasnimo sa obavezama;
- tegobe kod nekih mogu biti teže u jutarnjim satima, a kako dan odmiče sve je lakše;
- preterano pasivni; ili preterano aktivni ,,ne drži nas mesto’’, ,,hvata nas nemir’’;
- nervoza, razdražljivost, epizode besa koje nikada ranije nismo ispoljavali;
- telesni problemi: glavobolje, bolovi u mišićima, grčevi i neprijatost u stomaku, nervoza u želudcu…
Ne moraju svi znaci biti prisutni. Različiti ljudi su različito depresivni. Ono što je svima zajedničko je da emotivno pate, da imaju nerealistična, preterana, pogrešna zaključivanja, da se ponašaju štetno, nefunkcionalno u porodičnom okruženju, na poslu i u društvu.
Neki ljudi svoju depresiju prikrivaju od drugih, zatrpavaju je šalama, zasmejavanjem, preteranom aktivnošću; a kada ostanu sami, kada ih niko ne vidi, potpuno su bez energije, očajavaju.
Kod omladine depresija može biti maskirana sledećim: buntovničko ponašanje, prkos, slabljenje uspeha u školi, povlačenje i izbegavanje komunikacije sa ukućanima, uzimanje alkohola i narkotika.
Ukoliko pobrojane i opisane tegobe traju dve ili više nedelja, gotovu su svakodnevne i prisutne najveći deo vremena, velika je verovatnoća da je po sredi depresija.
Uspešno ste se prijavili
