Kada bi trebalo da deca počnu da se obrazuju o seksualnim temama, da li postoji starosna granica i koliko je važno otvoreno pričati na ovu temu? O svemu tome razgovarali smo sa dr Aleksandrom Misojčićem, psihijatrom, koji je ukazao na važnost porodice i roditelja kada je seksualno obrazovanje deteta u pitanju.
– Veoma je bitno da, kao roditelji znamo da se informacije iz ove veoma značajne sfere života, upijaju i usvajaju i na neposredan način. Deca odrastaju uz majku i oca, susreću se sa prvim modalitetima ispoljavanja ili razmene emocija, sa porodičnim transgeneracijskim pravilima ili mitovima. Odnos sa budućim partnerom se svakako boji kroz rani odnos sa majkom, posebno stav prema opraštanju, samilosti, ljubavi ili nežnosti. Od značaja je da rani odnos prema detetu ne bude ni previše zaštićujući ali svakako ne ni odbacujući -objašnjava Misojčić.
On dodaje da porodica u mnogo čemu ima svoje prepoznatljive osobenosti. U te posebnosti se svakako ubraja i odnos prema seksualnosti, odnos prema bliskosti, intimnosti, tajnama ili načinu ispoljavanja emocija.
– Takve različitosti kasnije mogu da budu osnov neslaganja između budućih partnera. Kod dece bi trebalo rano gajiti tolerantan i fleksibilan odnos prema seksualnosti. Kao prepreke se mogu javiti određeni kulturološki uticaji ili mitovi. U redu je ako dečak zaplače, dozvoljeno je da devojčica prva priđe i podeli užinu sa dečakom koji joj je simpatija. Mi kao roditelji bi trebalo da budemo svesni značaja uloge koju imamo. Da ne podlegnemo nekim stereotipovima ili kulturološkim uticajima – kaže Misojčić.
Studije pokazuju da roditelji češće i više rezgovaraju o emocijama sa devojčicama, da je rečnik koji koriste emotvniji prilikom uspavljivanja ili igranja. Kod dečaka se veći naglasak baca na uzročno posledičnu vezu. Situacija je donekle otežana činjenicom da se kod devojčica ranije razvija jezička sposobnost izražavanja.
– Deca bi trebalo da do prvih znakova puberteta dobiju neke osnovne informacije, da u taj bitan period života uđu spremni i opušteni. Bez strahova i stida. Prve znake puberteta možemo očekivati oko desete godine, najranije menstruacije kod devojčica u devetoj godini, iako se u Evrpopi to najčešće oko dvanaeste. U tome je veliki značaj i porodice, ali i škole. Od velikog je značaja da se o sekualnosti može na pravi način razgovarati i van porodice, čime u odnosu na nju gaji otvoren stav bez tabua. Ali taj zadatak nije uvek lak, posebno ako se zna da deca do trinaeste godine lako i brzo reaguju ljutnjom. Nije lak ni zbog činjenice da, sa razvojem i pristupačnošću elektronskih medija, deca ponekad mogu da dođu u kontakt i sa nekim informacijama koje nisu u skladu sa njihovim uzrastom. Pred roditeljima je težak zadatak da drže balans između kontrole i osećanja slobode – navodi doktor.
Svakako najburniji period je adolescencija, koja nosi jaz između želja i mogućnosti. Svojevrstan međuprostor praćen promenom hormonskih, biohemijskih, seksualnih ili nagonskih osobina.
– Normalna faza u razvoju praćena stidljivošću, personalnom nesigurnošću, osećanjem neadekvatnosti ali i nesvesnim narcizmom. U periodu adolescencije posebno postaje izraženo interesovanje za seksualnost. Javljaju se prva seksualna iskustva, erotske želje, masturbacije ili razočaranja. U tom periodu moramo biti posebno obazrivi i strpljivi. Svaki vid autoritarnog pritisaka često izaziva bunt – zaključuje Misojčić.
Uspešno ste se prijavili
