Antibiotici su antimimikrobni lekovi koji se koriste za lečenje infekcija izazvanih bakterijama. U pitanju su lekovi koji ne deluju na viruse. Da li ih pravilno koristimo? Da li smemo da ih uzmemo „na svoju ruku“? Koliko su oni važni za izlečenje?
O svemu ovome pričali smo sa doktorkom Draganom Milutinović, predsednicom Organizacionog odbora kongresa, predsednicom Skupštine Ascojiacije i članicom Izvršnog odbora.
– Antibiotike koristimo kada imamo dokazanu bakterijsku infekciju uz određene izuzetke: kod hitnih stanja, životno ugroženih pacijenata, visoko febrilnih…. Tada započinjemo empirijsku ( iskustveno) terapiju, ali je pre toga potrebno uzeti uzorke , hemokultura, bris , sputum ( ispljuvak )…, aspirate telesnih tečnosti. Te uzorke šaljemo mikrobiologiji gde se vrše analize. Uz dokaz o bakterijskoj infekciji, vrsti bakterijske infekcije, od laboratorije dobijamo i antibiogram, tj. na koji antibiotik je osetljiv izazivač infekcije i onda ga i primenjujemo – objašnjava Milutinovićeva.
Otkriće antibiotika i njihova primena značajno je produžila životni vek stanovnika na zemlji. Nijedan drugi lek nije spasao toliko života. Aleksandar Fleming je otkrio penicilin i započeo eru antibiotika, a Chain i Florey su istraživali primenu na ljudima. 1945 . godine sva trojica su dobila Nobelovu nagradu za medicinu.
Kada god dobijemo antibiotik, doktor nam kaže i na koliko sati treba da ga popijemo. Da li bi trebalo da poštujemo tu satnicu ili možemo da premašimo koji sat?
– Antibiotici se piju onako kako je prepisao lekar, tj. neki dva puta dnevno, neki tri, četiri ili jedan put na dan i uzimaju se sa vodom. Veoma je važno da se ispoštuje razmak između doza jer onda antibiotik pokazuje svoje puno dejstvo. Ukoliko menjamo razmak između dve doze, opadaju koncentracije leka u krvi i ne postiže se adekvatan efekat. Takođe, antibiotici se uzimaju 5, 7, 10 dana nekada i duže, ali lekar je taj koji određuje dužinu uzimanja lekova u zavisnosti od postavljene dijagnoze tj. šta lečimo. Sigurno ne može biti iste dužine lečenje antibioticima kod upale pluća i kod nekomplikovane urinarne infekcije – savetuje doktorka.
Naš narod je sklon tome da, ukoliko je jednom dobio preporuku od doktora za antibiotik, ako se isti simptomi jave posle nekog vremena istu terapiju uzme „na svoju ruku“. Koliko je ovo štetno?
– Čestom upotrebom, a pogotovu neadekvatnom upotrebom povećava se rezistencija bakterija na antibiotike, tj. bakterije su našle način da promene svoju strukturu i postanu otporne na dejstvo antibiotika. Iako naučna zajednica pokušava da u zadnjoj deceniji upozori na problem rezistencije zbog neracionalne primene, i dalje imamo ogromnu upotrebu antibiotika. I dalje antibiotik može da se kupi u apoteci bez recepta i da ga pacijent samoinicijativno ordinira sebi. Vrlo često, zbog rezistencije bakterija na antibiotike i njihove neracionalne upotrebe, mi nemamo uspeha u lečenju i ono se može završiti fatalno po bolesnika – navodi dr Milutinović.
Foto: Pixabay
Kako ona navodi, vrlo često pacijenti uzimaju antibiotike pri prvim simptomima bolesti „da preseku“ ili „da se ne razbole“.
– Obično se to dešava kod respiratornih infekcija, od kojih je 80 odsto virusnih infekcija na koje antibiotici ne deluju, a pogotovu ne uzimanje antibiotika unapred. Jedino je priznata i potrebna profilaktička primena antimikrobnih lekova u slučaju određenih intervencija (uključujući i stomatološke): kod bolesnika sa urođenim i stečenim srčanim manama, ugrađenim veštačkim zaliscima, preoperativna profilaksa u hirurgiji i kod recidivirajućih urinarnih infekcija – kaže doktorka.
Iako su antibiotici dosta bezbedni lekovi,oni imaju i svoja neželjena dejstva.
– Najčešća neželjena dejstva ovih lekova su stomačne tegobe, dijareja, i kod žena vaginalne gljivične infekcije. Neka neželjena dejstva su ozbiljnija, i u zavisnosti od toga koji je antibiotik u pitanju mogu uticati na funkciju bubrega, jetre, koštane srži ili drugih organa. Ono što je izuzetno važno znati da alergijske reakcije na antibiotik mogu biti veoma ozbiljne i ugroziti život – zaključuje dr Milutinović.
Zato, nemojte uzimati lekove ako se pre toga niste posavetovali sa stručnim licem!
Na temu upotrebe antibiotika govorilo se na prvom međunarodnom kongresu zdravstvenih radnika u privatnom sektoru, koji je okupio više od 1.500 učesnika – lekara, farmaceuta, biohemičara, stomatologa, medicinskih sestara i tehničara, 32 eminentna predavača od kojih je devet iz sveta i više od 35 izlagača. Kongres je jedan od najvećih događaja ovog tipa održanih u našoj zemlji.
Kongres organizuje Asocijacija privatnih zdrastvenih ustanova i privatnih praksi Srbije koja okuplja najveći broj privatnih zdravstvenih ustanova. U ovom trenutku čak 7.705 : bolnica, specijalnih bolnica, zavoda, domova zdravlja, poliklinika, ordinacija, apoteka, laboratorija. Privatni sektor zapošljava više od 10 odsto lekara u Srbiji (3.678 lekara) i oko 5 hiljada medicinskog i nemedicinskog osoblja.
Pročitaj još:
Istine i zablude: Ovo je sve što bi trebalo da znate o dijetetskim suplementima!
Žene više od muškaraca traže stručnu pomoć: Srpkinje muče stahovi, neraspoloženje i nesanica
Uspešno ste se prijavili
