Ona je priznala kako je čak tri puta izgubila bebu, tri sina, a opisala je i kako su izgledale njene trudnoće.
– Prvu bebu sam izgubila odmah na početku, u trećem mesecu trudnoće. Tada se ispostavilo da imam dvorogu matericu. Kada sam zatrudnela drugi put, u drugom mesecu sam doživela komplikacije i doktor je izvršio kiretažu. Treće večeri sam se probudila u lokvi krvi. Uhvatila me je panika hoću li umreti. To je bila agonija. Bila sam u inostranstvu i doktor kod kojeg su me odveli pitao me je da li sam prekinula trudnoću. Rekla sam da jesam, u Evropi, u bolnici. Tada je okrenuo ekran prema meni i pokazao intaktni plod, a ja sam odskočila od stola i suze su mi krenule. Imala sam blizanačku trudnoću i drugi plod je preživeo kiretažu – rekla je Suzana, prenosi Alo.
Ona navodi da je dete izgubila u četvrtom mesecu trudnoće u Beogradu i to u strašnim mukama. A onda još jednu…
– Poslednju bebu izgubila sam u šestom mesecu trudnoće. Tada sam se zapravo porodila, ali dete nije preživelo. Najstrašnije je bilo kada su mi doneli da potpišem umrlicu – priznala je voditeljka i spisateljica, koja je svoje bolno iskustvo opisala i u svojim knjigama.
Smatra se da sva novorođena deca predstavljaju samo 50 odsto svih trudnoća. To znači da se od svih oplođenih jajnih ćelija samo 50 odsto dovede do porođaja.
Foto: Profimedia
Veliki broj trudnoća se ne ostvari već u prvim danima oplođenja.
– Takve žene dobiju ciklus na vreme ili im kasni po nekoliko dana, a onda dobiju potpuno regularni ciklus. Ranije se na to i nije puno obraćalo pažnje, a danas kad se puno žena bori sa sterilitetom i kad postoji mogućnost dokazivanja rane trudnoće hormonom beta humanim horionskim gonadotrpinom (beta hCG), te trudnoće se verifikuju i vode kao mali spontani pobačaji takozvane biološke trudnoće, jer se nije stvorio plod koji se može klinički potvrditi. Ova mogućnost ranog utvrđivanja trudnoće donela je mnogo panike pacijentkinjama i doktorima je prilično teško da ih ubede da je to prirodna pojava koje se dešava vrlo često i da se ona ne smatra klasičnim pobačajem – objašnjava ginekolog, dr Mima Fazlagić.
Sledeća stepenica je nerazvijanje ploda na adekvatan način, tj kada trudnoću potvrdimo klinički ali se plod ne razvija pravilno i ne formira se srčana radnja ili u jednom trenutku srce prestane da radi.
– To se naziva “missed” i kako ime govori, izgubljena trudnoća. Ovo je najčešća pojava u prvom trimestru trudnoće. Najčešće se dešava jer se jajna ćelija i spermatozoid nisu pravilno spojili i nastao je embriom sa pogrešnim brojem hromozoma, i takav plod ne može da se razvija. Ova pojava je česta i smatra se da se to dešava svakoj petoj trudnoći u čitavom svetu. Sa povećanjem starosti majke, zbog starosti DNK jajne ćelije, ova pojava je učestalija. Tako da oko 40 godine života to se dešava u 50 odsto trudnoća, a sa svakom godinom više procenat „missed“ trudnoća je sve
veći. Naravno kada se ovakva trudnoća desi ženi koja ima već decu, ona mnogo lakše prihvati i situaciju i objašnjenje, a kada se desi pacijentkinji kojoj je to prva trudnoća ili kada se desi posle vantelesne oplodnje, onda je zaista to teško prihvatiti. Ova grupa pacijentkinja je obično i starija, tako da je samim tim i procenat ovakvih trudnoća, odnosno izgubljenih trudnoća, veći. Ukoliko se desi “missed” u maloj trudnoći u svetu se više ne radi kiretaža, već se prepušta da se to desi prirodno. Ovaj način je mnogo bezbedniji za pacijentkinju i zbog toga se insistira na tome kad god je moguće. Ovako ne može da se desi infekcija, ne moze da se povredi materica i pacijenkinja može već sledeći mesec da planira novu trudnoću – kaže dr Fazlagić.
Foto: Profimedia
Ako se prebrodi ovaj period spontni pobačaji su statistički ređi, ali se dešavaju iz mnogobrojnih razloga. Poslednja dva veka medicina je posvećena ovom problemu ali i pored ogromnog napretka nauke on nije rešen. Osnovno pitanje
koje se postavlja je zašto priroda nekad ostavi plod sa greškom do rođenja, a nekad potpuno zdrav plod odbaci. Danas kada se uzmu u obzir svi poznati uzroci pobačaja ipak 40 procenata pobačaja ostaje nerazjašnjeno. Tokom poslednjih pet decenija došlo je do značajniih otkrića (imunoloških, genetičkihih, internističkih,…) i medicina je pomislila da će ovim otkrićima i mogućnošću eliminacije tih problema napraviti značajan pomak. Međutim to se nije desilo.
– Procenat spontanih pobačaja nije značajno smanjen iako se tretiraju sve imunološke bolesti pa i genetičke kao što su trombofilije. Najveći problem su pobačaji koji se ponavljaju i medicina ih naziva habitualnim pobačajima. Kod takvih pobačaja verovatnoća za sledeći raste geometrijskom progresijom i kada se uradi sve što medicina zna danas više od pola ostaje nerazjašnjeno. Naravno kada se desi takv ishod trudnoće to je uvek veliki stres za par kome se to desilo, a posebno za ženu – navodi ginekolog.
Do pre desetak godina kod nas uopšte nije postojala svest o tome da je spontani pobačaj čest neželjeni ishod trudnoće i uvek se tražio krivac, najčešće doktor ili nešto što se desilo tokom trudnoće tipa: „mnogo sam hodala ili stajala ili nisam dovoljno mirovala i ležala“… U svetu je pristup trudnoćama pa i spontanim pobačajima mnogo drugačiji. Uglavnom ne troše vreme i resurse na stvari koje je nemoguće izmeniti.
– Ne rade briseve u trudnoći jer smatraju da to što je danas bris u redu ili postoji neka bakterija u vagini koja će se izlečiti, ne garantuje da se neka duga bakterija neće razviti već sutradan. Oni su sve resurse orjentisali na pomoć pacijentkinji i obavezno uključuju psihologa u tretman i čine sve da se što pre desi sledeća trudnoća. Naravno svaki dan medicina sve više napreduje i čini nam se da smo sve bliži cilju da rešimo zagonetku spontanih pobačaja – zakljujuče dr Fazlagić.
Najnoviji radovi govore i o nekim vitaminima na koje dosad nismo obraćali pažnju, sekvencioniranje genoma, pružiće mnogo odgovora, ali ipak je evidentno da se to neće desiti tako brzo, a nama ostaje da neke od ovih problema prihvatimo kao deo evolucionog procesa.
Pročitaj još:
Buduće mame već u 10-oj nedelji trudnoće mogu da otkriju da li nose bebu sa Daunovim sindromom
Gojaznost i neplodnost su povezani: Zdrava ishrana je bitna za uspešnu vantelesnu oplodnju
Katarina Radivojević je zamrzla jajne ćelije i ima nešto da poruči svim ženama
Uspešno ste se prijavili
