Prva monografija o jednom od najvoljenijih srpskih glumaca i najvećoj glumačkoj legendi sa ovih prostora, Draganu Nikoliću „Gospodin mangup“ predstavljena je u Ateljeu 212. Promociju su obeležile priče o životu, radu i prijateljstvu sa najvećom legendom srpske glumačke scene. Govorili su oni koji su imali čast i privilegiju da s njim dele daske koje život znače: poznati reditelji, glumci i autori monografije.
A post shared by Films serbes ??? (@photosfilmsserbes) on
Režiser Goran Marković, koji je „krivac“ za kultnu ulogu Nikolića kao Flojda u „Nacionalnoj klasi“ opisao je Dragana kao čoveka sklonog autoiroiniji i osobi čiji je karakter odudarao od likova po kojima su ga prepoznavali. Pročitan je i deo u kome sam Gaga priča da su uloge koje je tumačio naterale javnost na percepciju njega kao buntovnog mladog čoveka.
– Kada bi neko od mene tražio da objasnim kakav je moj grad Beograd, ja bih verovatno opisao Dragana Nikolića. Rekao bih da je to vedar, širokogrud i otvoren grad. Baš takav je bio Gaga. Pomenuo bih još nekoliko Gaginih vrlina i osobina, kao što su skromnost, nenametljivost duha, duhovitost samoironije…Te osobine ne idu baš uz naseljeno mesto, a ni uz sve glumce, ali uz Gagu je išlo jako dobro. Mislim da je on bio sušta suprotnost likova koje je igrao. Ja to jako cenim kod glumca, da može da odigra nešto što nije on. Pogotovo je to teško pred kamerom. On po meni uopšte nije bio ni Flojd ni Prle u privatnom životu, već potpuno različita ličnost. Često je sumnjao u sebe, iako je delovao ektrovertno, zapravo je bio introvertan – naveo je Marković.
Monografiju „Gospodin mangup“ uredila je Radmila Stanković, a ona o Gagi kaže:
– Dragan je bio voljen, bio je šarmer i šmeker, bio je krstaš, lik kog ste voleli, kog ste mogli u kafani da oslovite i on bi bio ljubazan prema vama. Ovom knjigom želeli smo da damo stvarnu vrednost njegovog umetničkog dela i ostavimo trajno svedočanstvo o jednoj takvoj legendi, ali sa gomilom dokaza da je on bio zaista sjajan čovek i veliki glumac – rekla je Radmila.
Umetnička biografija koja nosi naziv „Gospodin mangup“ jeste jedinstveno svedočanstvo o glumačkoj i moralnoj veličini najvećeg šarmera i omiljenog glumca uz čije su uloge odrastale generacije. Monografija nastala u dogovoru sa njegovom suprugom, proslavljenom glumicom Milenom Dravić, već je u prodaji, u izdanju Lagune.
Posebnu svečanu notu promociji dalo je emotivno pismo Milene Dravić koja, iz zdravstvenih razloga, nije bila u prilici da lično prisustvuje događaju.
Hvala svim ličnostima koji su mu posvetili dragocene priloge, hvala Radmili Stanković i Goranki Matić koje su maksimalno uložile sebe da se osmisli jedna divna monografija, jedna izuzetna knjiga koja će, verujem, puno značiti mladima jer je i svedočanstvo kako se naš glumački posao radi časno, kvalitetno, kako se i živi i voli, kada se hoće, a kako je to Dragan i činio tokom svoje karijere. Bolest me je onemogućila da budem sa svima vama, da vam se lično obratim, ali upućujući vam ove iskrene reči, punim srcem delim sa vama ovaj trenutak radosti. Voli vas vaša Milena Dravić.
Dušan Kovačević je pričao o kafanskim danima i koliko je Nikolić voleo da čamcem plovi Savom i pozdravlja prijatelje na splavovima.
– Nekad smo se viđali u Ateljeu 212 zbog posla i zbog druženja, željni da čujemo šta ima novo u kulturnom životu grada. U bifeu su bile najnovije i najpouzdanije vesti stručnjaka iz svih oblasti začinjene anegdotama koje su često bile zanimljivije od događaja o kojima se pričalo. Jedan od najšarmatnijih i najduhovitijih stanovnika ove kuće i tadašnjeg čuvenog bifea bio je Dragan Nikolić, od milja vikan Gaga. Ulazio je sa osmehom i nekom pričom koja mu se juče dogodila na snimanju filma, serije ili dok je čamcem obilazio prijatelje na Adi ploveći Savom od ranog proleća do kasne jeseni. U predgovoru ove monografije napisao sam priču sećanja na mnoge godine rada i prijateljstva sa čovekom i glumcem koji nas je tako brzo napustio. Tu priču sam nazvao “Vidimo se” kao što smo se nekada pozdravljali i kao što je Gaga ploveći pokraj obala Ade dovikivao prijateljima u kućicama na splavovima obasjanim letnjim suncem: “Vidimo se! Vidimo se!” – ispričao je Dušan Kovačević, a dotakao se i njihovog prvog susreta:
– Sećam se kako smo se upoznali, na prvoj čitajućoj probi „Maratonaca“, gde je glumio Đenku. Imao je čvrst stisak ruke, kao čovek koji veći deo godine provodi na Savi, veslajući, skijajući na vodi, pomažući da se nešto prenese, popravi, sagradi. Nikada nije bio glumac van scene i filmskih kamera. I nikada nije pričao o ulogama koje je odigrao, ili koje bi voleo da odigra. Gluma je bila njegov privatni svet koji se voli i trpi i preživljava bez žaljenja i prevelike radosti – rekao je Kovačević.
Glumica Gorica Popović istakla je koliki je Gaga bio drug, savršen kolega, šarmer, toplo srce, mangup, šmeker i između ostalog veliki gospodin.
– Snimali smo zajedno filmove i serije, a jedna od poslednjih bili su „Jagodići“. Bila je to velika sreća jer kada dođete ujutro na set, na snimanje, ako je Gaga tu, dobićete divnu veliku porciju radosti, vedrine, duhovitosti, dobrote, a uz veliki profesionalizam. Ne znam da li je nekada napravio neku grubu šalu, a stalno se šalio. Ne znam da je nekog uvredio, da je nekada preterao, imao je osećaj mere…pravi gospodin. Nosio je svoju popularnost dostojanstveno, strpljivo, skromno i sa osmehom. Iza te neodoljive maske večitog dečaka krilo se jedno divno široko toplo srce gospodina. Tek kada je otišao saznali smo koliko je puta pomagao prijateljima, nepoznatim ljudima, deci…I za sve nas on nije otišao. On se smeši odozgo negde obešenjački i smišlja neke nove zafrkancije, sigurna sam – rekla je Gorica.
Promocija monografije nije mogla da prođe bez pesme, pa je tako pevač Dado Topić izveo „Flojda“, čuvenu numeru iz filma „Nacionalna klasa“,
Gospodin mangup nesumnjivo je pripadao glumačkoj ali i ljudskoj eliti i jedan je od najznačajnijih filmskih glumaca modernog srpskog i jugoslovenskog filma.
Pola veka je Dragan Nikolić trajao na jugoslovenskoj i srpskoj umetničkoj sceni. Kao glumac u pozorištu, na filmu i na televiziji. Igrao je mangupa u brojnim nezaboravnim ostvarenjima, a srpskoj kinematografiji je pružio maestralne uloge koje su ga vinule u sam vrh glumaca sa ovih prostora. Iza njega ostalo je više od stotinu filmskih, televizijskih i pozorišnih uloga, od kojih se mnoge svrstavaju u antologijska ostvarenja. Debitovao je 1964. u filmu „Pravo stanje stvari“, a prvu glavnu ulogu, lik Džimija Barke, odigrao je u kultnom ostvarenju Živojina Pavlovića „Kad budem mrtav i beo“. Nakon te uloge, nizale su se maestralne role u filmovima „Tri sata za ljubav“, „Homo homini“, „Život je lep“, „Horoskop“, „Bube u glavi“, „Uloga moje porodice u svetskoj revoluciji“, „Mlad i zdrav kao ruža“, „Bez reči“, „Nacionalna klasa“, „Ko to tamo peva“, „Banović Strahinja“, „Sezona mira u Parizu“, „Nešto između“, „Balkan ekspres“, „Obećana zemlja“, „Poslednji krug u Monci“, „Original falsifikata“, „Bure baruta“, „Zona Zamfirova“…
Uspešno ste se prijavili
