Upis u osnovne škole traje do kraja marta, a pravo na upis imaju mališani rođeni od 1. marta 2010. do kraja februara 2011. godine. Pričali smo sa Milicom Lajbenšperger, psihologom iz Centra za edukaciju „Igralište mašte“.
Zanimalo nas je kako to može roditelj da pripremi dete za upis u školu?
– Kao što se ispit iz anatomije ne sprema za jedan dan, tako se ni dete ne priprema za školu preko noći. Pogrešno je decu forsirati da pre škole obavezno nauče slova, da čitaju i pišu, da znaju da računaju. Priprema za školu, pre svega, podrazumeva izgrađen topao, otvoren i podržavajući odnos između roditelja i dece, formiranje pozitivnog stava o školi i vrednovanje znanja i obrazovanja uopšte – rekla je Milica.
Upis u školu je jedna od brojnih prekretnica u svakodnevnom funkcionisanju porodice i izazov za preuzimanje novih uloga i odgovornosti svih njenih članova.
– Roditelji koji se prvi put susreću sa upisom deteta u školu mogu iz raznih razloga da budu uplašeni, da se preispituju i da prave greške time što svoje strepnje (ne)svesno prenose na dete. Važno je da ni sebi ni detetu ne prave presiju oko upisa. Cilj same upisne procedure je procena detetove spremnosti za polazak u školu. Pod time se misli na fizičku, kognitivnu, socijalnu i emocionalnu zrelost, motivaciju i prethodna iskustva. Srećom, kod nas je već godinama unazad obavezno pohađanje pripremnog predškolskog programa tako da se razlike među decom u velikoj meri nivelišu kada je u pitanju opšta spremnost za polazak u školu i retko ima potrebe za odlaganjem upisa – objašnjava psiholog.
Foto: Profimedia
Već smo pisali koja dokumentacija je potrebna, a cela procedura se sastoji iz nekoliko koraka:
Prvi je lekarski pregled, odnosno sistematski presek trenutnog zdravstvenog statusa deteta.
– Česta greška koja se ovde pravi je povezivanje redovne vakcinacije sa polaskom u školu („Nemoj da plačeš, sad si velik/a i treba da kreneš u školu“, „Ako ne dobiješ vakcinu, neće te primiti u školu“…). Negiranje ili potiskivanje dečjih osećanja ni u kom slučaju nije dobro, pa tako ni kada se bolna iskustva asociraju sa školom. Dete treba hrabriti ukoliko se plaši lekara i/ili same vakcinacije, ali je jako važno da ga ne zastrašujete i ne pretite učiteljicom ili školom generalno („Videćeš ti kad kreneš u školu…!“) – objašnjava Milica.
Drugi korak je upis u školu i dogovaranje termina za razgovor sa psihologom/pedagogom.
– Ovo jeste administrativni korak koji roditelji mogu sami da obave. Međutim, ukoliko škola u koju nameravate da upišete dete nema otvorena vrata ili posebno organizovane programe za buduće prvake, upravo je ovo prilika da se dete uvede u samu školu, da se upozna sa prostorom, da vidi „prave“ đake i osoblje u realnom školskom okruženju. Ukoliko se neko obrati detetu, ohrabrite ga da samo govori – nemojte govoriti umesto njega; dozvolite mu da i samo postavlja pitanja o svemu što ga interesuje kako vama tako i drugima; asocirajte vaša iskustva i uspomene na period kad ste vi bili đaci – kaže psiholog.
Konačno, tu je i testiranje koga se roditelji često plaše mnogo više nego sama deca.
– Zapravo, psiholog ili pedagog kroz razgovor i na druge načine tom prilikom procenjuju na koji način dete zapaža okolinu, kako govori, da li ima razvijenu maštu, da li ima neka posebna interesovanja, na koji način razmišlja i povezuje stvari, da li je u stanju da izvrši jednostavne naloge i slično. Za dete je ova test-situacija vrlo prijatno i zabavno iskustvo, ono ne može da napravi grešku niti da „padne“ ispit – jednostavno dete treba da bude takvo kakvo jeste i tu ne postoje neke posebne pripreme. Ovde je bitno da se roditelji organizuju, ukoliko je moguće da dođu zajedno, da pođu na vreme, da dete dovedu odmorno i sito. Ukoliko dete iskaže razumnu želju, dozvolite mu da samo izabere šta će obući ili poneti sa sobom – nemojte zabraniti da ponese svog omiljenog medu, narukvicu ili autić. To je možda detetov znak sigurnosti i nemojte ga ismevati niti ga lišavati toga preko noći – sazreće dete još do septembra- zaključuje Milica.
Pročitaj još:
Batina ipak NIJE poreklom iz raja: Da li decu treba vaspitavati fizičkim kažnjavanjem?
Ne budite gluvi na njihova pitanja: Evo zašto deci treba objasniti sve što ih zanima
Uspešno ste se prijavili
