Zorica Velicki (33) pre sedam godina imala je probleme sa nadutošću stomaka, a nije ni sumnjala da će taj simptom promeniti njen život iz korena.
Sa 26. godina otišla je na ginekološki pregled, a nalazi su bili i više nego šokantni. Otkriven joj je karcinom jajnika.
– Nikakve bolove nisam imala. Jedini problem je bio taj što ujutru na posao popijem jogurt i pojedem kiflu, a kada se vratim kući moram da otkopčam dugme na pantalonama jer mi se stomak previše naduje. Kada sam dobila dijagnozu, osećanja su u početku bila bes i ljutnja, preplitala su se sa ostalim najlošijim stvarima, ali sam vremenom zaboravila na to. Teško mi je pala činjenica da neću moći da se ostvarim u ulozi majke, ali sam vremenom shvatila da je strašnije ako sa 26 godina izgubim život i više me ne bude. Mnogo teži mi je bio strah da neću uspeti da preživim bolest i da ću preminuti, nego to što neću biti mama. Kroz sve to sam se izborila uz pomoć moje doktorke – počinje Zorica svoju ispovest.
Nakon izrečene dijagnoze, Zorica nije nailazila na neprihvatanja i osude zbog njenog stanja, već je imala punu podršku kako najbližih tako i prijatelja.
– Kada sam se razbolela bila sam u braku, a pored supruga, uz mene su bili moj otac majka i brat i bivši svekar i svekrva. Ipak, nakon dve godine sam odlučila da ostavim supruga jer me je on uvek gledao kao bolesnu osobu. Imala sam poptuno drugu viziju sebe i želela sam da izađem iz takvog okruženja i da nastavim da živim tamo gde sam stala pre bolesti. Prva karika u tom nekom mom novom životu bila je da napustim supruga – objašnjava hrabra Zorica.
Kako navodi, razvodu nije doprinela samo bolest, već suprugovo ponašanje koje ju je sputavalo u mnogo čemu.
– Uvek se bojao za mene da se ne razbolim, da se ne prehladim… Ako negde idemo, gledamo da li su svi zdravi u toj kući. Jednostavno, vodio je računa o meni, a to mi je bilo mnogo teže jer sam htela da nastavim starim životom što sam i uradila kada sam ga napustila 2011. godine. Posle toga sam sebi priuštila odlazak na more – uz osmeh se priseća putovanja.
„Budite pozitivne i nastavite da živite sa dijagnozom. Neka bolest bude deo vas, a ne vi deo nje“, savetuje Zorica
A kada je reč o samom lečenju, u mnogome se razlikuje ono pre sedam godina i danas.
– Kad sam prvi put primila terapiju, ništa nisam znala. Došla sam u bolnicu, uradila šta su mi tražili i otišla kući. Nešto malo sam se informisala putem interneta, ali sam slabo uspevala da nađem bilo kakav podatak. Sada sam već ušla u srž same bolesti, znam o načinu lečenja, o načinu hirurgije i hemoterapije – priča Zorica i dodaje da je najvažnije da se o ovoj bolesti priča.
Zorica je član udruženja „Progovori“ Foto: Latif Adrović
Ona je članica udruženja građana za borbu protiv raka jajnika „Progovori“
– Sada mi je lakše da se borim sa svojom sudbinom jer sam izašla u javnost i rekla: „Da, ja sam obolela od karcinoma jajnika i želim da ljudi o tome pričaju“ i samim tim udruženje nosi naziv „Progovori“ jer želim da se o tome govori, a ne da sedimo u četiri zida i da se krijemo od svih zato što smo bolesne. Smatram da je karcinom sada postao tako česta bolest i da je dosta ljudi obolelo od bilo koje vrste karcinoma, zato hajde da pričamo, a ne da se zatvorimo u mišju rupu i da nas niko ništa ne pita. Želim da pružim podršku i ostalim ženama koje su obolele, i onima koje će možda tek da obole, da vide u meni neku energiju i da javno pričaju o problemu- kaže Zorica.
Zorica je do sada dva puta primila „taksol karbo platino“ po šest ciklusa, a zatim je prošla kroz šest ciklusa „paka“ i sada je počela sa šesnaestim ciklusom „vikli taksola“, koji se prima na sedam dana.
– Sad već ulazim u deo genetskog ispitivanja „Brka 1“ i „Brka 2“. Uradila sam testove i trebalo bi da prođu dve do tri sedmice dok nalazi ne budu gotovi, pa da vidim kakvi su rezultati. Ako bude neki pozitivan, moraću da sačekam da vidim da li ću uspeti da dobijem terapiju – objašnjava Zorica i naglašava da joj je bolest nekoliko godina mirovala, ali da se sada ponovo vratila.
ŠTA SU BRKA GENI?
Na institutu za onkologiju Kliničkog centra organizovana je tribina na kojoj se akcenat stavio na takozvani Brka gen.
Postoji nekoliko faktora rizika koji mogu uticati na razvoj karcinoma jajnika kao što su godine starosti, broj trudnoća, lična istorije raka dojke, jajnika, debelog creva ili rektuma, dugoročna upotreba terapije zamene hormona i gojaznost. Jedan od faktora rizika je i genetska predispozicija – približno 10% do 15% karcinoma jajnika se razvijaju pod uticajem mutiranih „BRCA1“ i „BRCA2“ gena. Prisustvo „BRCA“ mutacija nije ograničeno samo na pacijentkinje sa porodičnom anamnezom i mlađe životne dobi.
Treba naglasiti da:
• 40% pacijentkinja sa „BRCA“ mutacijama nema pozitivnu porodičnu anamnezu
• 70% „BRCA“ pozitivnih pacijentkinja su starije od 50 godina u trenutku dijagnoze
Zato se testiranje „BRCA“ mutacija ne sme limitirati samo na žene sa pozitivnom porodičnom istorijom ili žene mlađe životne dobi.
Na Institutu za onkologiju i radiologiju Srbije može da se obavi „BRCA“ testiranje – kako za zdrave žene, tako i za one kojima je već dijagnostikovan rak jajnika.
Ukoliko se kod zdrave žene konstatuje mutacija spomenutih gena, to ne mora da znači da će se razviti karcinom, ali s obzirom na visoki rizik ovo saznanje je od velikog značaja za preventivno delovanje. Za žene kojima je postavljena dijagnoza karcinoma jajnika, određivanje „BRCAm“ statusa je od velike važnosti za donošenje pravovremene odluke o adekvatnoj terapiji, bez obzira da li imaju „BRCA1“ ili „BRCA2“ štetnu mutaciju u vreme postavljanja dijagnoze. Nažalost, veliki broj žena sa uznapredovanim karcinomom jajnika će imati relaps bolesti, pa je bitno imati uvid u moguće terapijske opcije.
Genetsko testiranje tj. poznavanje BRCAm statusa omogućava:
• pravovremeno donošenje odluke o adekvatnoj terapiji, čime se može poboljšati njen ishod;
• identifikovanje žena koje mogu imati koristi od strategija smanjenja rizika (profilaktička hirurgija – mastektomija i/ili ooforektomija, kojom se smanjuje rizik od nastanka karcinoma jajnika za 96% i karcinoma dojke za 53%);
• informisanje članova porodice o povećanom riziku od nastanka karcinoma dojke i/ili ovarijuma.
Za one koji imaju identifikovanu „BRCA1“, „BRCA2“ mutaciju, do sada nije postojala specifična terapija. U Srbiji, standard u lečenju nakon hemioterapije je takozvani „watch and wait“ (praćenje pacijentkinje bez aktivne terapije).
ČINJENICE O BOLESTI:
Rak jajnika je deseti najučestaliji rak kod žena, peti po smrtnosti od svih kancera koji pogađaju žene, PRVI PO SMRTNOSTI OD SVIH GINEKOLOŠKIH KANCERA. U Srbiji svake godine od raka jajnika oboli oko 950 žena, dok godišnje rak jajnika odnese više od 550 života. U svetu se godišnje registruje 250.000 novih slučajeva obolelih od raka jajnika, a 140.000 žena izgubi bitku sa ovom bolešću. Svakog dana u Srbiji 3 žene obole od karcinoma ovarijuma a jedna umre od ove bolesti.
Rani znaci i simptomi karcinoma ovarijuma su nespecifični, pa se često propuste, zbog čega se bolest uglavnom dijagnostikuje u odmaklom stadijumu, kada su izgledi za izlečenje mali.
Uspešno ste se prijavili
