Vojvoda od Kembridža pozvao je pop pevačicu da učestvuje u kampanji o mentalnom zdravlju (#oktosay) nakon što je prošle godine u otvorenom pismu otkrila da je ima posttraumatski stresni poremećaj, navodi BBC.
Foto: Profimedia
Na fejsbuk stranici britanske kraljevske porodice objavljen je video poziv u kojem je Vilijam naveo da je „važno da se prekine strah i taj tabu“, a Lejdi Gaga dodala da se ljudi sa problemima mentalnog zdravlja „više ne kriju“.
Vilijam je izjavio da je „veoma značajno govoriti o tome“, dodajući da je mentalno zdravlje „isto kao fizičko zdravlje“. I to bi trebalo da bude upozorenje za sve. Kada poznate ličnosti daju svoj glas za neki problem, onda se on daleko čuje i ohrabruje one koji su u istoj situaciji da što glasnije kažu svoje probleme.
Thanks to Prince William & @heads_together for inviting me to join this important conversation around mental health awareness #oktosay pic.twitter.com/w4RYmw7Llj
— xoxo, Gaga (@ladygaga) April 18, 2017
Kao što nam doktor zatraži da zinemo i kažemo „aaaa“, da bi mogao bolje da vidi u kakvom nam je stanju grlo, ima li gnoja i sluzi, koliki su nam krajnici…Kao što nasloni slušalice i osluškuje disajni zvuk, pa zaključi da li imamo bronhitis ili upalu pluća…Kao što se požalimo urologu da učestalo mokrimo i da nas probada u predelu slabina…Isto tako treba da odemo kod psihijatra, psihoterapeuta, psihologa i „oglasimo se“ – progovorimo onda kada nas duša boli, kada patimo.
– Jedini način da nam se pomogne, u tim situacijama kada imamo psihički problem, je da progovorimo i pred našim bližnjima (da bi nas bolje razumeli) i pred stručnjacima. Psiha, duša i emocije su sastavni deo našeg bića, te imaju ista prava da budu lečeni, kao i naše telo – kaže Milica Ristić, psihijatar i psihoterapeut.
Stid, sram, skrivanje, prećutkivanje i osuda su najčešće reakcije kojima društvo pribegava kada je reč o osobi koja boluje od depresije, anskioznosti, fobija, opsesivno-komulzivnog poremećaja, alkoholizma, narkomanije, psihoze, demencije…
– O tome se ne priča u porodici, ćuti se u školama, prećutkuje se i kod lekara, medijima ova tema nije previše zanimljiva. To se zove heterostigma – to prećutkivanje i osuda od strane društva. Tako, pogrešno naučeni, i mi sami ćutimo, sakrivamo da imamo psihički problem, sramota nas je – to se zove autostigma – objašnjava Milica.
Foto: Profimedia
Ona dodaje da je posledica i jedne i druge stigme, tj. „sramnog belega“ da ljudi ćute o svojim psihičkim problemima.
– Samim tim problemi se ne rešavaju, komplikuju se, postaju još veći. Evo primera jednog svetskog iztraživanja: svako deseto dete i mladi čovek ima narušeno mentalno zdravlje, a svega 30 odsto zatraži lečenje. Kada bi se na vreme progovorilo i započelo lečenje anksioznosti, depresije, fobija, paničnog poremećaja, izbegle bi se daleko teže forme bolesti poput: alkoholizma, narkomanije, nasilja, psihoza, samoubistva – priča Milica.
Psihički problemi su veoma česti, svuda su oko nas. U 2010. godini, psihijatrijski poremećaji su bili među prvih pet vodećih uzroka oboljevanja i umiranja u svetu. Prema dužini invalidnosti i nefunkcionalnosti – našli su se na prvom mestu, ispred svih ostalih bolesti! Najčešća je depresija, potom anksiozni poremećaji, pa bolesti zavisnosti i šizofrenija. Gotovo 30 odsto odrasle populacije u Evropi ima psihijatrijsku dijagnozu. Svaki 15. Evropljanin ima bar jednom u životu tešku depresivnu epizodu. SVAKI ČETVRTI ČOVEK ima bar jednom u životu anksioznost i/ili blaži oblik depresije.
Prvi korak u prepoznavanju i lečenju je da progovorimo i naglas zatražimo pomoć od lekara, psihjatara, psihoterpeuta, psihologa.
– Važno je i da lekari imaju na umu koliko su česte duševne patnje i da postave prava pitanja svojim pacijentima. Promena stava javnosti i veća društvena odgovornost bi se ogledala u: stalnom učenju i podučavanju mladih ljudi u školama, pravilnom informisanju ljudi putem medija, većom zastupljenošću tema očuvanja mentalnog zdravlja u svim medijima, društveno-odgovornim poslovanjem u firmama – zaključuje Milica.
Pored svetskih zvezda koje apeluju da se o problemima priča, tu su i naše poznate ličnosti koje se bore da osveste ljude da što više govore i da traže pomoć. Centar za edukaciju istraživanje i razvoj i Psihološko savetovalište Mozaik su sproveli antistigma kampanju „Sve naše tajne“ sa ciljem promocije mentalnog zdravlja mladih u Beogradu. U sklopu projekta mladi su imali priliku da uživo pogledaju kako izgleda psihoterapijska seansa, učestvuju u psihološkim radionicama, tribinama i predavanjima na temu zaštite mentalnog zdravlja itd.
U sklopu projekta je kreiran video u režiji Vuka Ršumovića u kome Antonije Pušić, Olivera Kovačević, Viktor Savić, Biljana Cincarević, Ivana Zarić i Zoran Kesić zajedno sa mladim volonterima otkrivaju tajne koje su prikupljene u toku istraživanja.
Pročitaj još:
Uspešno ste se prijavili
