Često možemo da čujemo da tada ne bi trebalo da psihički klonemo, da moramo da budemo jaki, da je potrebna podrška porodice, vera u lekara, ali i sopstvena volja da se preživi najteže. Motiv za životom.
Ovo možda zvuči banalno i nepojmljivo za one koji nisu bili u najtežim situacijama i uz čije ime se nije izgovarala neka od najtežih bolesti. Možda bi oni zdravi mogli i da pomisle da je to više fraza koju svako kaže kada želi da uteši obolelog.
Da zaista snaga volje, uma, jaka psiha, ali i podrška najbližih i poverenje u lekarski tim može da pobedi svako zlo, dokazuje Predrag Slijepčević. Kada jednom čujete njegovu priču nemoguće je da je ne zapamtite zauvek. On se susreo „oči u oči“ sa leukemijom. Pa još jednom. Pa onda još jednom.
Medicinske knjige tvrde da za njegov tip leukemije M4 treći put ne može da se preživi. Kako kroz šalu voli da navede Predrag, nije znao da treba da umre, pa je preživeo. A onda mu se ona vratila i četvrti put! A Predrag? Pa i ovoga puta je bio jači od bolesti!
Da zlo nikada ne dolazi samo dokazalo se i u njegovom slučaju, pa je pored silnih leukemija uspeo da pobedi i dva infarkta. Dakle, čak i laici bi mogli da potvrde – ovaj čovek je medicinski fenomen. A kako je uspeo da preživi ono što se preživeti ne da?
Foto: Dragan Mujan
Pa to najbolje on zna. Mnogo patnje, bola, terapija, više preležanih noći u bolničkoj postelji nego u bračnom krevetu, ubode injekcija ni ne broji – to je za njega prava rutina.
– Godine 2008. sam dobio prvu leukemiju koja je bila najteža i najgora, trajala je devet meseci. Iako su mi šanse bile vrlo male, uspeo sam da preživim. Tako je bilo i naredna dva puta kada su mi rekli da se bolest ponovo vratila. Pa onda još jednom. Da stvar bude „zanimljivija“ posle treće, a pre četvrte leukemije dobio sam infarkt, pa još jedan. Kao što se vidi i to sam preživeo – kaže Slijepčević.
O svojoj borbi i onome kroz šta je prošao govori onoliko koliko i vojnik o dešavanjima u ratu. Jako šturo, tek po koji „lajt“ detalj. Ali zato na sav glas priča o pozitivnim stvarima, o svojoj unutrašnjoj energiji koja ga je gurala dalje, o njegovo psihi koja mu je davala „vetar u leđa“ da iz bolničkog kreveta ustane kao junak i da kao trofej ponese svoju otpusnu listu na kojoj piše ono što bi opisali narodskim jezikom: „Pobedio sam!“
– Ja nisam preživeo zato što sam neki Supermen ili zato što imam neke posebne moći. Leukemija se ne može preživeti bez lekara, ali ni bez jasne svesti da mi koji se lečimo moramo da pomognemo lekarima i da damo sve od sebe, a verujte kad damo maksimum, leukemija jednostavno nema šanse. Posle svake moje leukemije, toga dana kada sam izlazio iz bolnice govorio sam lekarima: „I ako se vrati, i ako se ja vratim ovde, pobediću je opet“ – priča Slijepčević.
Zato dragi čitaoci, sledeći put kada budete imali neki problem za koji mislite da nema rešenja, setite se priče Predraga Slijepčevića i njegove pozitivne energije koja mu je pomogla da pobedi najtežeg životnog protivnika, i to četiri puta!
Njegovu priču pogledajte u našem video prilogu:
Uspešno ste se prijavili
